Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

132

мандом генерала Черњајева. Ту је остао све дотле, док се није закључило примирје са Турском.

(Сремац је одликован сребрном медаљом за храброст од 1876 год. споменицом од 1876-77-78 год за ослобођење; медаљом војничке врлине; медаљом за ревносну службу: крстом милосрђа; медаљом освећења Косова 1912 год. крстом 1913 год.; сребрном медаљом са круном, за услуге краљевом Дому; орденом Св. Саве У степена и златном медаљом са круном за усуге Краљевом Дому. |

Као добар ратник и вредан раденик на националном пољу, био је у више махова у Управи Савеза Добровољаца. За време балканског рата прикупљао је добровољце, коју је дужност узео на себе и за време светског рата. Ову је душност вршио у Београду а касније у Нишу и тако слао за допуњавање чете пок. Војводе Вука Поповића. За време окупације буде ухваћен од Аустријанаца и као познатог патриоту и националног раденика војни суд га осуди на смрт, на ве шала, али буде помилован од стране гувернера барона Салис (Севиса. По накнадном суђењу од стране војног

суда буде осуђен на 5 година тешке робије.

(Сремац је познат као редак карактер и као агилан занатлија био је 9 година подредседник Занатске Коморе и свуда се истицао као редак пример способна човека, доброг и храброг ратника и свесног грађанина. Он је и данас у животу у својој 68 години, после свих патња, свеж и здрав.

Усташа Живко Крстић, Родио се у Београду 1858 год., где је и школу по-

хађао коју је завршио у шеснајстој години. Крстић се први јавио као усташа и одмах отишао према гравипи Ново-Пазарског Санџака, где је командовао усташком војском архимандрит Дучић и поп Јован Протић. Усташе

су се налазиле у близини Пријепоља.

Живко је био истакнут борац у свима борбама против Турака и као врло храбар обишао је све крајеве (Санџака.