Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925, page 154

132

мандом генерала Черњајева. Ту је остао све дотле, док се није закључило примирје са Турском.

(Сремац је одликован сребрном медаљом за храброст од 1876 год. споменицом од 1876-77-78 год за ослобођење; медаљом војничке врлине; медаљом за ревносну службу: крстом милосрђа; медаљом освећења Косова 1912 год. крстом 1913 год.; сребрном медаљом са круном, за услуге краљевом Дому; орденом Св. Саве У степена и златном медаљом са круном за усуге Краљевом Дому. |

Као добар ратник и вредан раденик на националном пољу, био је у више махова у Управи Савеза Добровољаца. За време балканског рата прикупљао је добровољце, коју је дужност узео на себе и за време светског рата. Ову је душност вршио у Београду а касније у Нишу и тако слао за допуњавање чете пок. Војводе Вука Поповића. За време окупације буде ухваћен од Аустријанаца и као познатог патриоту и националног раденика војни суд га осуди на смрт, на ве шала, али буде помилован од стране гувернера барона Салис (Севиса. По накнадном суђењу од стране војног

суда буде осуђен на 5 година тешке робије.

(Сремац је познат као редак карактер и као агилан занатлија био је 9 година подредседник Занатске Коморе и свуда се истицао као редак пример способна човека, доброг и храброг ратника и свесног грађанина. Он је и данас у животу у својој 68 години, после свих патња, свеж и здрав.

Усташа Живко Крстић, Родио се у Београду 1858 год., где је и школу по-

хађао коју је завршио у шеснајстој години. Крстић се први јавио као усташа и одмах отишао према гравипи Ново-Пазарског Санџака, где је командовао усташком војском архимандрит Дучић и поп Јован Протић. Усташе

су се налазиле у близини Пријепоља.

Живко је био истакнут борац у свима борбама против Турака и као врло храбар обишао је све крајеве (Санџака.