Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

6

има их Бачвана, Банаћана и Сремаца. Војвођани питају само кад ће Србија па да листом тамо пођу...

„На Преображење у 2 сата по подне крену се из: Београда војвода поп Жарко Пивски са 150 добровољаца у Херцеговину. (Он полази сувим преко Мокре Горе на Јавор, а кренуће још 500 момака из Ужица, где су друге две војводе херцеговачке устројиле легије... У Ужицу добровољци су молили начелника да им даде оружје из оружнице, но кадих је овај три пут одбио, они навале на оружницу, вежу стражара и поваде оружја колико им је требало. Затим су стражара одрешили. Услед тога кажу да је изашла заповест да се добровољцима даје оружја.“

Поред ових вести у овом истом броју „Гласа Народа“ налази се и ова: „Познати Архимандрит Дучић, родом Херцеговац отишао је у Херцеговину“ (разуме се са добровољцима).

У 33 броју „Гласа Народа“ од 17 августа вели се да у Херцеговини има добровољаца Бокеза до 500, а из других крајева од 2—9300 момака. Затим да је из (Србије више добровољачких чета са по сто момака отишло на босанску границу.

Добровољачке чете биле су растурене по разним местима у Србији, као у Београду, у Крагујевцу, затим у разним местима ондашњег ужичкога, шабачкога и ваљевског округа.

У суботу 23 августа влада је наредила Ранку Алимпићу, да поред чувањм границе од Рашке до Раче на Дрини образује добровољачке чете у граничним окрузима и да их у Босну преко Дрине претура... Осим тога да прикупи што више добровољаца и пошље тајним начином у Босанску Крајину, да из аустријске границе тамо упадају и народ на оружје дижу ради ослобођења од Турака.

И Ранко је то радио али кратко време, јер у почетку октобра 1875 г. министар Каљевић саопштио је генералу Ранку заповест кнежеву да похита у Ужице те да предупреди одлазак добровољачких чета и „да их све што пре крене на бугарску границу, те да се тамо као чувари границе преко зиме употребе.