Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925
35
Србија, извојевавши у првој четвртини овога вијека своју унутрашњу слободу и политичку егзистенцију, природно је постала средиште и узданица Српског Народа на Балканском Полуострву. Од тога су се доба Срби из свијех покрајина досељавали и досељавају у Србију; младеж је српска са свијех страна тежила и тежи да се у школама на српском огњишту и врелу напаја науком и знањем, и да се надахњава српским духом; а цио се остали Народ Српскиу Турској тврдо надао, да ће му Србија помоћи да се ослободи и уједини.
То надање Српскога Народа под притиском полумјесеца није било без основа; није остало празно.
Србија под Народном Династијом појмила је свој шири задатак и обиљежила пут својој мисији, спремајући се, поред унутрашњега органичког развијања и културнога напредовања, за спољашњу акцију.... за ослобођење и уједињење Српскога Народа.
У томе је, наравно, и њезина снага, боља будућност и државни опстанак.
Непријатељи српске боље будућности гледали су завидљивим оком на ту спрему и радњу, старајући се да је паралишу, да је обеснаже !
(Средства нијесу бирали да постигну свој циљ.
Топчидерска је грозна катастрофа 1868 год. најцрњи доказ интрига спољашњијех непријатеља српске будућности !
(С трагичном смрћу топчидерскога мученика 3адоцнила је, али није сарањена, његова велика мисао за ослобођење и уједињење Српскога Народа.
Србија, идентична с ослободилачким Домом Обреновића, продужила је и у најтежим приликама започету спрему у означеном правцу, чекајући потомка тога Дома и Нашљедника пријестола српскога да је узмеу своје руке, да ослободи и уједини Српски Народ.
И фактички се обистињава она значајна изрека, која је уплетена у вијенац, положен на гроб Кнеза мученика:
3*