Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

39

политика сусједне државе, као што је то најприје јасно засвједочила црно-жута застава у Габели, а доцније потврдила окупација Босне и Херцеговине!

Било је и пољака, који су се интересовали за ослобођење Српскога Народа.

Бугарски је Народ упирао очи на Србију, као и српски, — и очекивао од ње помоћ за ослобођење, која му је братски помагала у свему.

И бугарски патриоти приуготовише на неким мјестима народни устанак у Бугарској; али је одмах у почетку, по несрећи! угушен ушљед чега наступи турска варварска освета и грдни покољ у земљи!

Чу се глас и хладне дипломатије европске у корист хришћана у Турској: нешто из хуманитарнога и хришћанскога осећаја; а нешто из саревњивости према Русији.

Појав са својим интенцијама и варијантима интересантан. Велике силе, потписнице Парискога Уговора (који је већ поништен), најприје послаше у Херцеговину и Босну међународну комисију испитницу, која ништа не сврши.

По том тадашњи енглески министар спољашњијех послова, лорд Дерби први предложи нотом кабинетима Великих сила, да се да хришћанима у Херцеговини и Босни автономија онака као што је имађаху Подунавске Кнежевине.

Ова би нота, да је подржавана с тврдом одлуком, могла бити од велике користи за српску опћу ствар, па још да је нашла повољнога одзива код осталијех Великих сила.

Али се она не свиђе бечком кабинету, јер није одговарала његовијем плановима и намјерама за Босну и Херцеговину, предложивши гроф Андраши, министар иностранијех послова контраноту такође кабинетима Великих сила, да се у тијем покрајинама уреде само аграрни одношаји, и поред тога да се још неке незнатне административне и судске реформе уведу; има-