Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

Праведних жеља скору испуну:

— Слобода целом српском народу —

Па кад у томе светом заносу,

У својој крви дивље пливајућ,

По гудурама гора камених

Витешком телу нађу гробницу,

Онда ће запад ... Санта ледена...

Са глатког смеха страшном поругом,

Отровне змије гласом сиктавим —

На болно уво тужног Србина

Надгробну песму бесно пиштати;

— У тој је гори Србин живео —

У тој је гори његов гроб;

А ти си роб...

У бој! у бој!

У свети хајде рат !

Ил зар нам није приспео

Жељно чекани час»

Или не дође глас» |

(Са поља тог,

Крвавог >

Или су мртви сви»

0, боже мој!

Зар мртав рођен брат>..

У бој! у бој!

У свети хајде рат!...

Живи су јоште они лавови,.

Што су Душана царство големо Са мишце своје снагом гвозденом Противу чета дивљег Угрина, Против Турака страшне навале (Са срца свога смелим оклопом, И крви своје капи последњом, Чувајућ земље српске светињу. У годинама рата пустошног Њихове чете у бег гонили... Живи су они...

А застава се, На челу своме вољно износећ, Две свете речи српском народу: Милана кнеза име поносно (Слободе давно чекани дан Којим се Србин богу заклиње: Последњи колут ланца раскинут Што брата трује живот несрећан; Та“ застава се данас подиже, И силе своје махом подземним Камених гора маглу цепајућ' Одважно с' ближи нашој крајини Призивајући брата рођеног Да му у дану тешке ломњаве, Рођени буде брат, По крви свој. У бој! у бој! У света ајде рат!..

Ђ. Јакшић

О Босанско-Херцеговачком устанку и њеним вођама

У Херцеговини отпочело је комешање међу српским народом због несносног терора и хрђаве владавине Турске, која се није могла више трпити и баш јуна месеца 1875 године, међу Србима живо се ради на дизању устанка услед чега је Ибраим-Дервиш, паша; валија Босанско-Херцеговачки пред сам Петровдан на 4—5 дана са три табора — батаљона низама, отишао

из Сарајева у Херцеговину, а прави устанак букнуо је

12. јула исте године кад су се Срби са Турцима су-