Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925
49
Године 1902 Јасика се носио мишљу, прикупити све добровољце, и напослетку, иницијативом Краља Петра 1, успео је образовати Савез Добровољаца, коме је он, Јасика био на челу као председник, све до 1908 год када се разболео услед задобивених рана, немогавши наћи лека умро је баш онда када га је очекивао још већи рад.
Као неуморни, храбри и самопожртвовани јунаку бојевима. Јасика је неуморно радио и после ратова, нарочито за опште добро добровољаца — усташа. Старао се да стари ратници, добровољци заузму оно место, које им по праву и заслугама припада, јер су из разних крајева, дотрчали да помогну својој браћи и да крче пут косовској освети.
Мајор Јасика остао је на управи до 1908 год. када се разболео, и после кратког времена умро у Београду, 12 августа 1909 године. За собом је оставио незбринуту жену, као многи наши најзаслужнији синови и народни борци. — Умро је пре него што је могао издржати да види освећено Косово, народно ослобо-
ђење и уједињење.
(Слава великом јунаку Јасики !
К. Цвијовић.
Ерцеговачка бојна песма
·..... У бој! у бој! Слушо си рајин, плач> Сад слушаш борбе грмљаву, А гледаш крвав мач, И бритке сабље звек Ланаца тупи јек. У бој! у бој! Векова тужних робље гажено, Хатова турских тврдом копитом На рођеном је прагу падало, Призивајући криком жалосним, Јевропе тврде помоћ варљиву, Ал' залуд, залуд ... Стара тврдица Лажљиве им је маште давала, Поклањајућ' их смехом пакосним угњетатељу преугњетене!..
Споменица.
У бој! у бој!
У свети хајде рат!
Ил Србин јоште не види Тирана свога бес 2
И љуте борбе трес>
Костију братских лом
И крв и плам и гром
Не види >. . Не знаг.. Не слуша» Где помоћ иште брат 2
У бој! у бој!
У свети хајде рат!
Јер кад нам они листом изгину, Што данас мачем ваздух парајућ' Турака траже чете дивије,
Да им челика масном оштрицом У злобне груди смело зарију,
+