Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

68

Турци ноћу изненада нагрну на шанац. С тога пуковник Коста Протић, командант алексиначких положаја, хтеде да ме пошље у Шуматовац, да ја, који тако исто нити знам где је ни шта је мина, кажем како је ваља упалити. Али мајор Сава Грујић, одврати га од тога, велећи, да колико он зна мина још није ни готова, а ако је готова онда ће за њу знати наредници који су у шанцу. Ствар се сврши на томе, што ме послаше да кажем једној батерији да не пуца више, јер се борба беше скоро сасвим прекратила. Спашени смо!

После бојне хуке наста свечан мир, после жарка дана тија, блага ноћ; прорешетани, изнурени и од дима поцрнели батаљони враћали су се на своја ноћишта, по логоришту се загореше огњеви, по болницама попалише фењери, бојно поље опусте, а болнице и лазарете оживише да се у њима крпи и поправља оно што је данас у крвавој борби раздерано, поломљено, искварено. И док се рањеници грче у мукама и умиру по болницама често још под докторским ножем, они што су били срећни те изађоше читави из данашње борбе савладани умором бораве сад миран сан праведника, под отвореним небом, одмарају се да можда још сутра у каквом ћошку прљаве болнице издану у мукама уз потмулу, бледу светлост болничког фењера,

<

После нашега одласка из шанца. Турци су учинили још три главна јуриша. Последњи јуриш извршили су Арнаути, и догонили су се до под сами шанац, Причају, да је нашима напослетку нестало картеча, те су капе шајкаче пунили куршумима, ћушкали у топове и тиме били.

За време целе шуматовачке борбе дејствовала је готово сва наша артиљерија, са свију алексиначких позиција, где је било 40—50 топова. Ту се јасно показало, колико вреди концентрисати један артиљерски пук па њиме дејствовати.

Казао сам већ да је при другом јуришу наша артиљерија са Рујевице избавила Шуматовац од 10604нога јуриша, који би се морао завршити падом шанца,