Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

70

удео свију слабих — Русија се не креће, а ми слаби

и малени.

„Мало руку, малена и снага Једна сламка међу вијорови.“

Па после свију напора и скупих жртава робови опет да останемо, а Србија сломљена, разорена. Али тишти и сама помисао на ову црну могућност. Да верујем у бога, сад би се тако топло молио у овој ноћној самоћи, за тебе много напаћена Србијо, за тебе српска сиротињо, што се потуцаш разбегла са погорелога огњишта, за вас рањени мученици, што издишете по болницама, за тебе будна стражо, што у мрачну

даљину упиреш брижне испитујуће погледе и ослушкујеш сваки шушањ ветрића, за тебе уморна војско,, што сад у дубоком сну под ведрим небом одмараш

своје уморне кости. „Ох спавајте децо драга Лаки санак потребује,“ Избија поноћ. Лаку ноћ! лаку благу ноћ!) +

12. и 13. август.

Шуматовац је сломио и ојадио Турке, али у срп.

штабу ни на дан саме битке, ни сутра дан 12. авг. није се ништа о томе знало. Шта више Черњајев је тврдо очекивао, да ће Турци 12. авг. обновити своје јурише на Шуматовац, с тога је преконоћ издао наредбе да се сутра, 12. авг, концентрише што је могуће више војске на висовима и косама око Ш1уматовца, да брани, да не би Турци пруговачком дољачом обишли Шуматовац па изашли на бањско-делиградски друм. Између осталих поткрепљења, наредио је да с леве обале моравске пређе на алексиначку страну и

одељење мајора Стеве Велимировића, које се 11. авг.

борило цео дан на житковачким и прћиловачким висовима. У наредби, којом се позивало ово одељење,

=) Два сљедећа дана, 12 и 13 август нису потпуно забележени у дневнику; ја их наводим овде онако, како сам их описао много доцније (1877 год.) на молбу једнога познаника.