Srbadija

Св. 4.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Деп Мл%Нес1егп ипзегег егз1;еп §е1ећг1еп СгезеПзећаЛ 24 гаШеп (Ие Ећге ћаћеп, в!;ећ1; ће1 ипз т ћоћет Апвећеп. 1с11 \уаг већоп аи!' тетег ћ-ићегеп КеЈзе, Шг Јеп Га11, (Јаза шћ паећ 8егћ1еп коттеп 8о1Не, тИ Етр{ећ1ип^еп ап 1ћп уегзећеп. Ј)ег ЗекгсШг ипзегег уот Кошј*е 8е1ћз4 рга81сНг4еп бевеНасћаД, 81аа(;8га(;ћ ВаГе, Дег 1ћпеп Дигећ тјсћ 81сћ етрДећћ, 8(;ећ(. 111 оЖс1е11ег СоггезропДепг тИ 1ћт. Е1пе Еегзе 111 8егћ1еп 181 8сћоп 1ап§е с !а8 2еИ те!пег "УУипзсће ^еигезеп. Бав кгаШ^е, Гге1ћеНзНећепсЦ ће^аћ1е Уо1к ипс! (1аз уоп Лег "Ма1;иг 80 гасћ аи8§'ези1;{е1е ћеггћсће Еаш! ^епаи кеппеи улх 1еп1еп, тиза етеп »говаеп бепизз ипс1 П1сћ(; \теш^ \У188еп8сћаМ1сће Аи8ћеи(;е ^е ^аћгеп. Мап ти88 (1ет Уо1ке Сг1иск ^ипзсћеп, с1азз е1п Мапп IVје Зје, ћосћуегећгкег Негг, 1ћт ^етззегтаззеп \\че<1ег^е§'ећеп 181, шк1 луаз посћ тећг 181;, с1ез Еигз(;еп Оћг ћаћеп, \уаз §'еш88 тсћ(; о1те зе^епзгешће Ео1^еп Гиг ује1е Уегћаћшззе луегДеп л^1г(1, патепШсћ дуаз с!еч Уо1к8ип(;егг1сћ1; ипс1 сНе ЕНега(иг ће^гЖ. РагГ 1сћ Нтеп тете Ап^е1е^епће11 етр&ћ1еп? Аисћ еи1е апДеге 8асће, сПе т1г п1сћ(; \уеп1^ ат Неггеп 11е§1, тосћ(;е 1сћ ^егпе 1пег Уог1аи6<* гт(; 1ћпеп ћезргесћеп. Ез 18(; пт патНсћ зећг 4агит ги Шип, 1пег зеЛмзсће Е1(;ега1иг егћаћеп ги кбппеп. Бигсћ с1еп Вис11ћап(1е1 1з1; ез, -ше ј*е8а§'1, е1пе уо1%е 1Јптб^Нсћке1(. Ез 1азз(; з1сћ 1пег п1сћ(; е1пта1 Иит ги егГаћгеп, ^аз егзсћет!; иш1 зо1сћег1е1 (1ег Н(;егап8сћеп Ве^е^ип^ га &1^еп. "^аге ез Даћег 4ег бвепШсћеп В1ћНо1;ћек 1п Ве%гас1 уоп п-^епс! етет 1п1 ;еге8зе, ззапсНпаушсће 8асћеп ги ћекоттеп, -^игсЈе ез Шг ипз, ипс1 патепШсћ Шг т1сћ, ет дгоззег ве^тп зе1п, с1а(:иг зеИлзсће Нкегаге Егзсћетип^еп еп^аизсћеп ги кбппеп. 1сћ \тагс1е Гиг сИезеп Еа11 2\у1зсћеп с1еп Ке°^етоп^з-ВЉНоШекеп е1пе УегћтсПт^ гитуе^е ћгт^еп. (ТЈпзеге ^гоззе кбт^Нсће ВЉНоШек ћГег ћезЈ1г( ^е^еп 500.000 Ваш1е, (1агип1;ег у1е1е Боић1е1;1е, (11е аи8°;е1аи8с111 ттегДеп кбпп(;еп). Аисћ дтепп е1\уаз уоп ћ1ег аиз Нтед регабпНсћ уоп 1п1еге88е зет тбсћ(;е, То|1е 1сћ тћ-, луепп 81е нпсћ пиг ћепасћпсћ(;1§'еп \уег(1еп, е1п Уег^пи^еп (1агап8 тасћеп, 1ћпеп <1ег^1е1сћеп гикоттеп ги 1а88еп. Ц|е1<1ег (1агГ 1сћ аћег п1сћ1 уогаиззе(геп, Дазз с!а8 1п(еге8зе ^е^епзеШ^ 18(. М јг \таге аПез 111 Ве1^га(1 Егзсћ1епепе, ће8опс1ег8 зргасћНсћеп ипс1 Н1ега1иг^е8сћ1сћШсћеп ГпћаНз, (\у1е аисћ 8 (;а(;18 (;1к, (хе8с1псћ(;е, Сгео§гарћ1е, ХеНзсћгН(еп е(с.) ићегаиз шПкоттеп. Аисћ епн§'е 1ћгег ^Уегке §'ећеп ипз посћ Шег аћ, (Не л^Јг аћег §'1е1сћ апасћаИеп \уег(1еп, \\'епп \\'Јг пиг 111 (Незег Виск81сћ(; ћћп'е1сћепс1е Аи {'8сћ1и88е егћаИеп. 1сћ тбсћ1;е ипг Лаћег ^егпе ће! Сге1е»епће11; е1пе N0112 егћћ;1еп, 1п \уе1сћет Уег1а»е 1ћге пеие81;е Аиз^аће (1ег зегћ1зсћеп Уо1кбНе(1ег, лу1е аисћ 1ћгез зегћ18сћеп ЛУбг1егћисће8 егесШепеп 181. Ете зегћ^сће 1л1ега1иг^е8сћ1сћ1е ипс! ет 8егћ18сћез 8ргасћ§е8сћ1сћ1Псћез Еезећисћ оДег Сћгез1;ота11пе ех18Иг1 -\уоћ1 посћ п1сћ1? Ез луегс !еп з1сћ јесЈепСаПз -№оћ1 е !п2 ;е1пе Мопо§гарћ1еп, у1е11е1сћ1 111 ХеНбсћпЛеп 2егз1геи1, бпс1еи? Ез лтогДе т1сћ 1п1еге881ге11 ги егШггеп, оћ е1пе пеие §-ео^га рћЈ8сћ-81а11з11зсћ-1оро^гарћ18сће ВезсћгеЉип^ Дез БапЛез 81сћ уогбпДе!. ЕћепкПз тбсћ1е 1сћ ^егпе швзеп, \уе1сће пеиеге Каг1е сНе ћез!е 181. Еп1зсћи1сП^еп 81е ћосћуегећг1ег Негг, Лазз 1сћ 11теп тћ зо У1е1еп АпСга^еп гиг Ваз! &11е. Ез угиггеН пиг 111 1п1егеззе 1иг 1ћг Вап(1 иш1 Уо1к ипс! 1п (1ет еНп^-еп ЛУипзсће, сНе 2\уе1 ^аНопеп е'тагк1ег паћег 211 ћгт^еп, иатеп!Нсћ луаз сНе ^е^епзеШ^е Кепп11Н88 Љгег вргасћНсћеп, Н1егагеп (иш! зос1а1еп) УегћаИп1ззе ће1п1Гс. Ве1 ип8 ттт! тап зсћоп 1аиде етеп ге^еп Ап1ћеП ап 1ћгет кгаЛ%еп, паШгћпзсћеп, ог1^1па1 31сћ ^ез1а11еш1еп, §;е\\а88 етег у1е1уег8ргесћеп(1еп 2икипС1 еп1^е°;еп§'ећеш1еп паИопа1еп Еећеп. ТЈпс! је!г1, ћосћуегећг1ег Негг, тизз 1сћ (Незе ХеПеп зсћНеззеп, тЛет 1сћ посћта1з тетеп ■№агтз(еп Оапк тг сПе т1г (гићег егтезепе Сгеипс!ћсће АиСпаћте аиззргесће иш! т1сћ 11теп аисћ 1игс1ег1пп ћез(епз етрГећ1е. "УУепп 81е ппг сНе ЕгеиЗе тасћеп \^егс!еп, тН ги зсћгеЉеп, \уигс!е 1сћ ћШеп, ез 111 8егћ18сћег 8ргасће ги 1ћип. 1сћ

1езе АПез тН Ее1сћ11§ке11, пиг луа^е 1сћ п1сћ1 зегћ1зсћ ги зсћгеЉеп, Ла 1сћ §аг ке1пе ХЈећипд (1аги1 о(1ег Сге1е^епће11 (1 лул\ "-ећаћ! ћаће. Ез ^бппе 11теп Сго11, посћ гесћ! у1е1 1иг 1ћг Баш! иш! Уо1к ии -у^1гкеп! МП сЗеп ћеггНсћз^еп Сггиззеп 1ћг ег§еђепег Е. М. Тћогзоп, Ми&НеЛ Лег кбп\{;1. безеИасћаГк Гиг погЛ. А11ег1ћитзкип(1в, Бг. рћНоз. АДгезае: Огоппт^епз Туег§ас1е Nг. 366 В. Корепћа^еп, 7. Магг 1859. 8г. Нооћ\тоћ1оре1). Неггп Ог. Уик. 8/е/'. КагаАисћИвсћ гп Ве1дгаЛ. Велешшовани госиодине! Ви сте сигурно већ одавно заборавили, да Вас је зимус једаи дански путник у Бечу посетио. Дотични није го заборавио и када Вам ове редове пише, мора Вам пре свега своју срдачну захвалност изрећи на оном пријатељском, услужном дочеку, скојим сте га Ви примили. Ја сам већ одавно желео, да се с Вама лично упознам. Ја познавах већи део Ваших дела. Оиа ми већ одавно беху мој учитељ. Врло се радујем, што ми се жеља испунила. Мени ће увек бити мила успомена, ма да смо кратко време заједно били. Ја сам се пре тога надао, да ћу зиму у Бечу моћи провести и тада чешће прилику имати, да Вас, који би ме ноучили, посетим. На жалос/г журне околности осујетише тај план и позваше ме натраг у моју отаџбину, те с тога се моје бавлење у Бечу морало да ограничи само на неколико дана, који су ми свакако у голико од велике користи били, што сам тиме добно прилнку, да се са више отличних Слависта, сВама, са Миклошићем, Рајевским, Шембером и т. д. лично упознам. Исто тако лепо Вам се захваљујем на Вашим изредним делима, која сте ми Ви поклонили! „Приповијетке", од којих сам накан неколико на дански превести, већ сам их гачно проучно. „Предговор" како к „Пословицама"' тако и к „Примјерима", такође сам с највећим интересом прочитао, а доцније ћу прећи на сам текст „Примјера". Ја сам се већ од више година, кад год сам прилике имао, бавио са студијом словенскрг језика и књижевности, која је жалибоже код нас и одвише занемарена, и на томе сам радио, да с њима и моје земљаке упознам. Ја сам н. пр дао штампати један компендијум словенске историје књижевности (где сам нмао прилике да оценимВаше велике заслуге), у нашим најважнијим научним чосописима (н. пр. Фењенијену, који краљев. друштво за северне старине издаје), писао сам расправе о словенским стварима, издао сам многе преводе најваљанијих словенских књижевних дела и т. д. и т. д. Што сам до јако на одношаје српског језика и књиженности саразмерно мање пажње обраћао (много мање него што сам ја желео), томе ваља узрока тражити једино у томе, што је овде тако рећн скоро немогуће бнло набавити колико толико довољног материјала. Ја сам дуже времена путовао по Пољској, Чешкој, по словачким и малоруским крајевима, па сам које набавио њихове књиге, које ступио у књижевне свезе, а од чести сам пак народ и земљу проучавао; у Србију (и Русију) нисам још путовао. Ја се пак надам да ћу то што сам пренебрегао моћи надокнадити. Ја наиме намеравам, да ако ми иоле буде могуће већ на лето путујем, уз потпору данске владе, у јужне словенске земље, а наиме у Србнју. С погледом на то за мене је од велике важности, да унапред знам, у колнко би таково подузеће на наклоностЊеговеСветлости кнеза Милоша рачунати могло, а по што из новина видим, да се Ви, велештовани гос-

подине, у Београду, надазите и да сте с кнезом у тесној свези, то сам слободан, да се у тој ствари на Вас обратим. Ја добро знам, да у овом тренутку у Србији дабоме врло природна реакција против страног, наиме немачког елемента влада, и да често нас Данце, под именом „Швабе", побркају с Немцима, којима баш нисмо присни пријатељи, али ја се тако исто надам, да, док се једном прави одношај разбистри, кнезу не ће бнти немило, да странац из љубави наспрам народа и његовог језика и књижевности земљу му походи. На кнеза Михајнла држим да могу поуздано рачунати. Име тог високо образованог кнеза, кога имамо част као члана наших првих научннх друштава бројати, код нас је у великом уважењу. Ја сам већ при пређашњем мом путовању, за случај да у Србију отпутујем, са препорукама на њега био снабдевен. Секретар нашег друштва, коме сам краљ председава, државни саветник РаФе, који Вас поздравља, стоји с њиме већ одавно у званичној дописци. Путовање у Србију, то је већ одавно цељ мојих жеља. Добро упознати онај крепки, слободоумни, даровити народ и ону од природе богато снабдевену, красну, земљу, заиста мора да је велико уживање, а исто тако и од научне користн. Човек мора народу срећу желети, што је тако рећи на ново добио таког човека, као пхто стеВи, велештовани госнодине, тим више, што Вас кнежево уво слуша, и што за цело не ће остати без благодетних последица по многе одношаје, а наиме што се тиче народне наставе и књижевности. Смем ли Вам моју ствар препоручнти? А и о једној другој ствари, која ми тако исто на срцу лежи, рад сам овом приликом с Вама се посаветовати. Мени је на име много до тога стало, кад бих могао овде српске књиге добијати. Јер књижарским путем то је, као што рекох, сушта немогућност. Овде се не може ни докучити, шта све излази, па да човек може литерарно кретање пратити. С тога дакле ако би по јавну библиотеку у Београду од икаквог интереса било, да добнје скандннавске ствари, то би била по нас, а наиме за мене, велика добит, па да за то српска литерарна дела у замену добијемо. Ја би за тај случај између те две државне бнблиогеке свезу остварио. СНаша велика краљевска библиотека нма до 500.000 свезака, међу њима много дупликата, које би могли дати у замену). А ако бн било овде шга, што би Вас лично интересовало, то бих за срећу сматрао, да Вам, чим ме о томе изве* стите, таково шта пошаљем. Жалибоже не смем предпоставити, да је интерес узајмнички. Мени би све, што је у Београду изашло, особито што се на језик и историју књижевности односи (а и статиетика, историја, земљопис, повремени часописи и т. д.) веома добродошли. А и још неколико Ваших дела немамо, но које ћемо одмах набавити, чим у том погледу довољног обавештења добијемо. Ја Вас лено умољавам, да ми једном приликом јавите у чнјој је наклади Ваше најновије издање српских народних песама, као и Вашег српског речника света угледало. Историја српске књижевности и српска језико-исторична читанка или хрестоматија сигурно још не егзистују? На сваки начин биће појединих монограФија можда у повременим часописима раштрканих. Мене интересује да сазнам, да ли се нов географско -статистичко-тнпографскн опис земље налази. Исто тако рад сам знати, која је од најновнјих карата најбоља. Ви ћете тако добри бити, велештовани господине, па ћеге ми опростити, што Вам са толико много питања досађујем. Томе је узрок интерес за Вашу земљу и народ, и ревносна жеља, да те две народноети једну с другом зближим, наиме што се узајмног знања њихових језикословних, књижевннх (и социјалних)