Srbadija

1

90

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку,

Св. 4,

Арапски је језик прелаз из Азије у Африку. Огњиште му је Араиска. У свези са Исламом, освојио је арапски језик у западној Азији и северној Америци грдаи мростор, а још и данас непрестано продире у унугарњу Африку. Овде говорим о арапском језику, само као о језику трговачком. Познато је, да је Мухамед, семићанин, био и трговац и пророк. Та двојност његовог каракгера, огледа се и у његовој религији. Ислам баца око и на побожност, али и на оно, шго прихода носи. Тим нам је јаеан историјски појав, да свуда, где је арапски језик бно језик трговачки, био у једно и за црквени језик прпмљен. Таки је особито уМало; Азији, Сирији, Палестини, дуж свог северног краја Афрнке од Александрије до Марока, за тим од Сујеца дуж долине ннлове и црвеног мора, па онда на источно-афрнканској обали до екватора. У Судану, од Тимбуктуа, где се трговина с робовима водн, па до Борнуа на чадском језеру, језик је трговачки језнк Хауса. На абисинској висини, где је некада амхаришки језик био опшги народни језик, почнње све више н више мах огимати, као једиии трговачки језик језнк дивљих Гала —- племена. Речено је, да о унутарњој јужној Африци од чести знамо врло мало, а од чести не знамо ништа. Дуа» обала западне и источне АФрике до Капланда владају јевропски језици; о овима ће бити говора онда, кад буде реч о свегским језицима. Сад на.м преостају још само урођени тр. говачки језици у Америци. На високом северу, у земљама око худсоновог залива, данас је као једини саобраКајни језик ме1>у Индијанцима и ловцима, шго иду на дивље зверове због коже, језик илемена Оцибвеса, који станују у иределима међу винипешкнм и и горњим језером. Чикаса, језик Коктавиндијанаца, који данас живе међу средњим током Ред-ривера и Арканзе, а иекад су становали на Мисиеипу, у Алабами и .Јуизијани, служи кадикад и белим људима за саобраћајни језик. Овај је језик тамо нознат нод именом: „наречије мобилско-*, ио месгу Мобиле, што је главна варош у држави алабамској, и после новог Орлеана друга трговачка варош за намук у сајузним северо-американским државама. У северном Мекснку, у Арицони и Сонори, међу заливом ка.шФориијскил! и горњим током Рија гранда дел Норге, стекао је језнк Пнмаса важносг опшгег грговачког и саобраКајног језика. У поједнним деловнма јужног Мексика, особнто у Јукатану језик Мајаса је језик трговачки. У јужној Америци наилазимо на три разна језнка. На средње.м току амазонске реке, на Солимоесу важи језик Кехуа, негда језик Инке, за трговачки језик оннм трговцима, што долазе нз Перуа и суседних зе.маља. На истоку јужне Америке, у Бразилији, развио се од смесе наречија Тунн племена грговачки језик, којим се служе тамошњи Индијанци, који многе језике говоре. Језик гуарама је језнк трговачки и саобраћајни, у иеким државама лаплатским, а особито у Парагуају. Напослегку нужно на.ч је споменути једну особигу врсту језика, а то су гакозванн смешанн језици (јаго-опз). Ови језици постају, када се на једном одређеном месту састају трговци и насељеници са свију сграна света, и то читаве стогине година, и када само поједине елементе својих језика или наречија склопе уједну целину, те се начини неки мишмаш, којим се међусобно разумети могу, али при том ни један од иојединнх језнка ие пронадне, нојн су ту гра!>у дали. Нрава „мустра" таквог смешаног језика јесте Нп^иа Ггапса (језнк Франачки), који се говори по морским иристаништима у целојЈеванти, одЦрног мора дуж обала мале

Азије, Сирије н северне Африке. Тај је језнк пронзвод нужде за време Геновско-млетачке грговине по Средиземном мору. Основ је галијански; али уз овај, имаде у том јаргону и Францеског, шпанског и португалског, иа чак и латннског језика номешаног. Онај споменути заједнички језик Туни - племена, у Бразилији јесте један гакови јаргон, и зове се Нп^ча »ега! т. ј. ^ап^ие ^епега^е, (општн језик). Сличаи смешан језик постао је на ФанкуФерском полуострву, и у нределима река Орегона и Фразера, северно од КалиФорније, где се је језик Чинук-индијанаца смешао са језиком суседних Нуткаса, Книстенаса, Крахса, Хаваја са сандвичких острва, за тим Инглеза и канадскнх Францеза, н зове се орегонски јаргон. Даље имадемо смешане језике, који су ностали у трговачком саобраКају, тако звани: голубији (нижон или ниџен) ннглески, мм га можемо нре назваги шврачији инглески, тај инглески јаргон у Киии; за тим имадемо негарско-инглески у Африци, западној Индији и северној Америци; онда хотентотско-холандски у Капланду, Францески на Сејхелима, шпанскн на Филипинима и португалски на Цејлону. Сви су тн јаргони иоггали, а и данас, на наше очн ностају, мешањем језика урођених нлемена са језицима насељених туђинаца. До сад сам се ограничио само на стагистички преглед оних изван јевропских језика, који су од чести самостално, од чести мешањем с другим језнцима, развилн се у трговачке и саобрађајне језике, и који и изван првобитне поетојбине делателност развијају. Том сам нриликом баш хотимице прећутао, те нисам ништа по ближе говорио о изворима језика, који се у трговачком саобраКају не пресгано појављују, т.ј.отако званим јаргонима. А оцена тих језнка, не само да је ствар правичности, него такођер и ствар дубљег поимања н научне беснредрасудности. Додуше, за новршно носмаграње, нема нишга од таког једног јаргона ружније. Сгилистика, та у читању класичних дела одрасла вештина у језику, имаде са есгетичног гледишта, додуше са свим право, с нрезирањем гледати један таки јаргон. Лингвистнка иапротив, која културно-историјске иојаве испнтује, с великом ће пан^њом пратитн те јаргоне. Јер баш су јаргони колевка класичним језицима! Не постаје само у телесном (материјалном) свегу нешго друго, када се стари елементи неирестано мешају; та и у дохвату душевног живога, дакле и језика, влада закон међусобног привлачења н одбијања делагннх снага и вештаства. Од свију мешовина не постаје увеи нешго ново, нити у кемији нити у живогу језика. Од Франачког језика, што се говори на обалама средоземног мора не ће се никад нов језик разви ги, јер елементи, што тај јаргон скланају наиме талијански, Францески и шпански не могу у неку органску н за живот способну свезу за то нрећи, што трговци, којн тај мишмаш говоре, никад га не употребљују за једипн орган израживања мнсли и осећаја, већ га одма, чим се кући иородицама својим врате, за иећ бацају. Па нпак сви наши великн трговачкн и књижевни језицн, и старији н новији, које ми иначе са неком ексклузивном отменошћу „класичним" називамо, постали су одјаргона. Лагински језик, језик Рима, у почетку своме неје ништа друго био до смешан језик добеглих пастира и лопова. Атички (стари грчкн) — звао се хоглђ, развио се од више старих грчких наречија, као нродукт трговачке нотребе. Овом је језику Александар велики ирпбавно велику важност, јер је носле њега био свуда уобичајени друштвени језик свију образованих од херкулових стубова (Гнбралтара) па до ушћа реке Индуса у Ин-

дији. И данашњн вњижевни грчки језик развио се од више наречија. Хин^устани или Урду, сада најраснроетрањенији језик у предњој Азији и који имаде велику будућност, већ самим својим наименовањем подсећа нас на језик, који се је у табору (логору) наиме у табору монголских царева у Делхи развио; он је посгао од смесехиндуа, што почива на темељу санскритском, са нерзијским, аранским и монголским. А на послетку треба нам само на постанак романских језика подсетити. Може ли се са гледишга латинског језика, како га је Цицеро говорио и писао гори и жалоснији јаргон замислиги, него што је тежачки латински јешк романскнх земаља у средњем веку, оида бно када се је смешао са гер.манским језицима за вре.ме сеоба народннх? ,1атински језнк каквог га налазимо у законима лонгобардским из средње!' века, жив је иример за то. Та негарскоинглески још је злато ирема ово.ме! Па инак од Тога јаргона, који је са свим изгубио граматику, од тог у нравом смислу варварског језика јужне Јевропе за време средњег века, посгао је извор свима оним језицима, на којнма су Данге н Бокачијо, Аријост н Тасо, Цервантес н Калдерон, Камоенс, Молијер н Волтер невали и нисали! А како да постане од таког једногјаргона класичан језик? Како је то, да се једно и исто вештаство језика једаред зове јаргон а други пут класичан језик? Са свим тако могло би се и ово питање изнети: како је, да каменити угаљ неје драги камен, та он се састоји од истих слемената, од којих и дијаманат? На ово нитање не ће биги тешко одговорнги. АморФан облик каменигог угља иочива на простој нагомиланости угљеникових атома; дијаманат пак иостао је од истог угљеника, када и јер су се ти иети ато.ми спојили у једну хармоничну целину но извесном н одређеном закону, т. ј. јер су се кристалисали. И баш тај закон кристализације јесте оио, што од јаргона ствара класнчан језик, и што је од варварског гежачког латинског језика у средње.м веку етворило чнтав низ класичник језика: талијански с његовом дивном градњом иеријода, Францески с његовом елеганцијом и шпански с његовом грандецом. А тај закон кристалнзације у стварању нових језика неје нак ннштадруго, до нзраз народне свесги. Један народ (па<;ш) постаје онда, када један из више разиих племенских елемената склопљен народ (рори1из) почне своје племенске особине у међусобном измењивању мнсли и осећања нодређивати оном душевном ингересу и књижевности, религијн и политицн, који све нодједнако обухваћа и када сложно, свестан или несвестан онога шго ће доћи, почне једном и истом цнљу тежити. На тај начин постају без престанка народи н јаргони, нације и културни језици. Великн нотицач природе, борба за онстанак, доводи народе и језике ненрекидно у нов додир, час пријатељски, час непријатељеки. И у животу језика влада закон о магеријално.м измењивању. Од речи и језика, шго јуначки издрже борбу за опстанак, за гим комбинацијом међусобно сродних елеменага нли амалгамисањем на стране елеменге, граде се увек нове речи, и новн језици. Најнре су ти нови склонови увексамо јаргони, смешани, трговачки и саобраћајни језици. За гим могу под упливом будеће се народне свести и на њој основаних културних тежња, ти страни елементи илн бити излучени, или, што се куд и ка.чо чешће догађа: смешани језици, којм су већ једном постали, могу бити основа, на којој се у појезији и прози даље градити може. Тада иајнре постају књижни језици. Неговањем