Srbadija

74

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 4.

терије, није сама бранила шго су је извикали, да јој је лаћман Предић „курмахер", јер би га Фрајле првог ранга примиле; шта више мило јој је било, кад су је са лаћманом заднркнвалн. Но наједаред и њој дође на памет питање: сваки почетак има свога краја, али какав је овоме крај? Ако је остави, ужасна мисао, с висине пада на землЈу, и то — стрмоглавице. Но љубав је силна мисао. Она на крили појезије полеће увисоке СФере, тамо горе, више, у мирисан рај срдачног, душевног осећања, откуд се не види наша жалост и невоља. За то и малају љубав као слепу богињу. За то Милеву увек обвлада срегнија мисао, да насести не ће, јер у љубави је: желети, хтети и збити се — све једно. Лаћман кује плаиове, још није накан свој кумир да остави. Још држи, да је она сва срећа његова. Није ни чудо, таква девојка као Милева. Од како је место Милеве постала Емилија, сматра се, као да се покалуђерила, — али у милитарну бранжу. Покрај лаћмана добила је неку милитарно-мајестетичну окретност—„турниру. " Ма да је и по себи лепа, ипак ју је та солдачка „турнира" тако догерала, да нек је без замерке према господар Макси речено — не би рекао, да је то берберска кћн, него нешто више. Ма какав коњанички обрштар, хавел-гроФ, не би се покрај ње постидео. Ал бадава, када је према тој висини сирота, ма да је господар Макса од првих пургера једне краљевске вароши. .Лаћман још тврд у својој намери; једном приликом, када се при срдачном диваннсању, Милевино осећање у срце његово претапало, у том пријетном говору, пружи јој златну бур^му, у знак вечи ге љубави и брачне свезе, са овим речма: „Ево тн, Емилијо, овај прстен у знак наше вечите свезе." Милева прими златну бурму, изнутри је било изрезано његово и њено име. Алијанција је склопљена, само како ће се извршити. 'Гако им пролазе дани у суштој нади. Глађеиовић пак и даље тера своју политику, ил да боље рекнемо своју љубав. Одкакога јеФрајлаМилева одбила од пангажовања," срце му се истина „опечалило", али љубав му је још већма нарасла. Сад му се Милева у својој величини представља, кад је тако тешко њеном срцу допрети; а овамо још га и љубоморство морило. Лаћмана Предића да очима не види. И доиста је Глађеновић у срцу свом Милеву носио, ма да га је она презирала. Држао је, да је она таман за њега. Почне против лаћмана интриговати. Приметио је да Милева има нов прстен. Знао је од кога ће биги. Договори се са Л>убом Виноквашићем да се како год тог прстена дочепају. Л>уба ма да је већ калФа био, ипак је и по гдекоје шегртске послове отправљао, као што је већ споменуто. Пр стен је тај виђао Л>уба час на столу, час опет наогледалу, јеркад је „тоалетање" насгало, Милева га је доле скинула. Л>уба је кадкад донео Флашу воде Фрајли. Једном приликом Милева пре но што се обукла, отиде у „неглиже" у материну собу, а прстен негде заборави. Уђе Л>уба, види да никога нема, опази прстен, однесе га, и покаже Глађеновићу. Овом више није требало, ту — согриз с1еИс1]. Глађеновић га узме к себи. Милеви доцније падне на памет прстен, ал нема га, у забунине зна где га је метнула. Пита Л>убу није ли видео такав прстен, овај за то не ће да зна. Највећа дешперација. Глађеновић окреће, прегледа прстен, с поља, изнутра, и стане му мозак, кад види

име супарника и Милеве. „Предић лаћман и Емилија". Више му не треба. Проба на прст, Глађеновић има танке прсте, па које како с нагегом навуче га на мали прст леве руке. Милева најпре тражи прстен, распитује, пита опет Л>убу, овај се огреса, а овамо се смеши. Но Глађеновић као прави берберин не може дуго тајну чувати, већ како види Милеву а он се клања, кези зубе, па љуби прстен. Милева то примети, идођена чисто, код кога је прстен. Није јој до распитивања, како је прстен дошао до њега, но како ће га повратити. Није.рада да се понизии да моли субјекта, ал није иначе, субјект прстен сам не враћа, него се чини невешт, и с њим кокетује. Белај за Фрајла Милеву, може лаћман чути, и може негодовати, мислиће бог зна шта, и могу се сплетке изродити. Глађеновић не ће да капитулира, он је у поседу, а Фрајла Милеви ннје до чекања, то се мора што пре изгладити. Дакле мора Милева капитулирати. Скупи сву женску Финоћу, а да Глађеновића надмудри. Једно после подне оде отац у каФану, а госпођа Фема нешто кроји, Л>уба оде кунтове да брије. Фрајла се Милева понизи, и оде са штрикерајем у Официну. Кад је Глађеновић виде, све плива у радости. „0 фрајлице молим, драгоми је, изволте сести." Направи соло иете Фигуре, скакутајући донесе столицу, метне иред Фрајлу, па око ње све „караколира." „Одкудате среће за мене, љубимруку?" ,/Гражим тату, јел овде био?" рече Фрајла Милева и седне. пБио је, огишо је у каФану. Па с чим се забављате, ако смем питати, јесте ли изволели читати Монтекриста, ја га имам, могу вас послужити, ја сам га већ прочитао." „Драго ће ми бити, молићу; јесте ли господин Глађеновићу били скоро на игранци? Ви врло добро играте, сви вас Фале." „Љубим руку, то сам већ чуо, и заиста се никога не бојим, само ми је жао што сте ми Дали корпу, само да сте са мном нграли фрајлице, па нек се сакрије г. лајтнант и сви. На пургербалу г. лајтнант игра као од беде, а арендатор као медвед, доктор опет као бравац с опроштењем." „А шта вам ради Салика, кажу да је врло добра играчица?" „Молим Фрајлице, не мојте ме са Саликом секирати, она је за мене тек онако . . . не знау како да кажем, та знате „Фрајлн«, по већи$1 варошима по неким игранкама и барони са Саликом играју, алдруго је љубав из истине. Кад би с вами играо Фрајлице, држао би да сам у рају, а камо ли кад би сте се смели мојом назвати. Оиростите, ал ја вас из срца љубим.« „Ако је тако, а ви то потврдите с тим, да ми даге тај прстен, шго га имате на малом прсту", одговори смешећи се Милева. „Ако истину говорите, слатка Фрајлице, оно је лепо, онда сам ја најсретнији човек, ал само молим не мојте ме за луду држати." „Ал ћете ми тек дати тај прстен?-' „Да ћу вам га, ал по што?" рече озбиљно Глађеновић. лКако га цените?" лЗа новац ни по што, но искрено да кажем пољубац, љубав." пМного је од једаред, да се мало промислим; знате шта господине Ђоко, будите само са пољупцем задовољни, и то ћу ја вас пољубити, а што се даље љубави тиче, то ћу вам за три дана јавиги, мислим да ће ге бити задовољни."

г Бока се наш замисли, а и онако је човек швалереск, пристане, скине и нружи. „Ево вам Фрајлице прстена, све знам шта је на њему, па вас молим, повратиге .тај прстен, са мном ћете бити срегнија, ја сам неодвиснији човек од истога, а сад дајте ми залогу, молим." Глађеновић нружи образ за пољубац. „0 слатки, лепи Глађеновићу, баш вам Фала, примите у залогу пољубац, а трећи дан ћемо се даље разговарати." Фрајла прими прстен, па да пољуби субјекта. Додуше нољубац се неки чуо; Глађеновић каже да га је доиста нољубила, а Фрајла је доцније приповедала, како га је изиграла, да је на образ руку метнула, и ову пољубила. Било како му драго, она је задовољна, а задовољан је и Глађеновић, јер ово је његова нрва победа. Фрајла Милева одмах побегне. „Опростите морам натраг, чекају ме, збогом, до три дана." Глађеновић као опијен од љубави, укочен гледи за Милевом, и грчевито рекне збогом, срце моје. Глађеновић је са свим збуњен од силне победе, шеће се горе доле по официии , кадкад уздане, чуди се својој срећи. „Та недам је за цео свет, не ће она бити лаћманова", промумла поверљиво. Сад како ће трећи дан дочекати, сваки му је сахат година, ноћу не може да спава, гледи на сахат, хоћел' зора бити, дању дрема, да пре дан прође. 0 ручку гледи на Милеву као на икону, очи с ње не скида, аона се тек ђаволасто смеши. Дође и грећи дан, кад оно, а они се не састану; лаћман је опет на ручку, и цело по нодне са Фрајлом проведе у разним шаљивим играма. Прође још један дан, а Фрајла се не одзива; да једном буду на чисто. Фрајли је само до тога стало било, да до прстена дође, а у осталом узела је субјекта по свом обичају на миндрос. Већсе томе и самЂока досетио, ал мисли се у себи, пољубац њен са његовог лица више не може збрисати, тај је пољубац за његову љубав бесмртан, па како је сам песник, спеваће тај љубаван „аФер." Слободан полет, Ксеп^а роеКса и њему стоји на расположењу, и о том прстенеком предмету или „теми", спевао је ову за навек знамениту песму, коју ће кроз по столећа, сви заљубљени, господа и калФе, па и сами шегрти сокацима певати: „ Синоћ сам пред вече шпацирао, Лепоте девојке перстен нашо, Она га је изгубила, За то ме је чувствително пољубила. Тај перстен био је љубезника, На њему стајало име Милка, Ох како то, име слатко, Цело тело мени моје укрепило. Одем јој говорит' издалека, Сладчајша Фрајлице душо Милка, Ја се молим, у будушче, С донуштењем, да смем свагда к вами доћи. Тај отвјет био је с драге воље, Дођите трећи дан биће болЈв, Док је она, љубезника, С лепим речма политично отправила. Заљубљен отидем мојој кући, И легием спавати незнајући, Како ћу ја сва три јутра, За три дана љубезницу не видити." Ову дивну песму, ремек Глађеновића, певали су по арији на „тајч", прави „трајшрит.? Кад се певало,моглосе по томе играти, особито кад је Глађеновнћ уз припомоћ гитара певао, — милота.