Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]
У маленој Србији вазда је била развлјена власт народна, која ве остваравала у народној скупштини; у пропланку (међу време) од Бечког конгреса до Једренског мира, у њој ве развије власт књажевска, ослањајући се на народњу вољу. Али руска дипломатија поможе Порти, те оснаљи власт великашку и готово уништи књажеву власт уставом од 1889. год. по коме пређе законодавна власт у руке совету од 17. лица, а би одузета од књаза и народа. Одавде се одпочеше жестоке партајске борбе у Србији; власт је књажева сасвим клонула, значај народа пропао. У таквом стању ствари Турска изнова понови свој утицај у српске послове, а суседна Аустрија у ствари избриса утицај руски, који јој је бло припознат дипломаллом. КО овој местној погрешци, придружи се још општија, која промени читаву руску политику на Истоку. До бечког конгреса, па и до једренскога мшра, Русија је тежила да протера Турке из Европе и да ослободи хришћане; али огромне користи, што спадају у круг источног пштања п њено стање према Француској ш Инглеској намами је те промепш своју тежњу: Кад Француска поче уздизати Мисир на Истоку, који би заменио Турску, Русија с Инглеском (којој је био опаван уплив Француске на Истоку), не само да одбрани султана од мисирског паше, већ изпотекар подврже Мисир султану, старајући се да очува целину турске царевине. Таква се погрешка догодила п у време Кримског рата. Хришћански народи у турскоме царству, ншсу могли да учествују у рату и Русија би усамљена. Али је заслуга Русије према Србији у овоме: Русија је одбранила Србију, да је не прогута Аустрија, која је много опаснија по Србију, него ли Турска; Русија је прекинула ланац оних дипломатских традиција, по којима се држала Аустрија за наследницу султанову на балканском полуострву.
Сада, кад се Србија налази под ошштом заштитом свију европских држава, кад је кримеки рат, — изван сваке сумње, — показао погрешнове и траљавост надања, која су принудила Русију да помогне Турској у борби с Миспром: кад је сршека народна скушитина признала да устав од 1989 год. неваља; кад је законодавна власт прешла књазу п народу, а бовет задржао само саветујући глас, и кад