Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

Ц

жаревачким миром, по коме Аустрија добије Београд и један део земаља данашње српске кнежевине. Београдски митрополит Мојсије Петровић постао је владика српски с обе стране Дунава. То ујединење Срба аустријских са прекодунавским, узбуди у њима велика надања, п даде им прилику, да најошширније тумаче дате им дипломе. Ћесарова пак влада п маџарски великаши, не само да не изврше своја обећања, како је угођепо, него још на силу почну Србе да унијате. Машарски државни палатин граф Надажди, који је — вели Бартенштајн — страховито мргио и презирао српски народ, свакојако је помагао да се штри унија. Орби су били спремни, да се врате натраг, па да одпочну ратовање са маџарским и аустријским управницима. Бечка влада, заповеди Мојсију Петровићу, да Србима растумачи у особитој својој посланици важност диплома, али онако како их схваћа аустријска влада. Митрополит се одрекне да тумачи народу жеље аустријске. (Срби банаћани побупе се. Али уто доба опет се одпочне ратовање, Аустрије с Турском. Аустријанци се осрамоте на мегдану. Између осталих узрока, што су аустријанци у овоме рату претрпили недаћу, један је узрок био тај, што су Срби били равнодушни наспрам аустријског војевања. У битки код Гроцке, Срби подведу аустријанце, те их надбију Турци. (7) Они изгубе Београд и све земље преко Дунава. Аустрија као уздарје добије у томе, што се пресели Пећски патријар Арсеније 1У.; но он није могао одмамити много Срба у Аустрију. Ова је сеоба знатна с тога, што се уништи српска јерархија у Пећи: она пређе у руке цариградских Грка. Међу тим Београд добијаше још већу и већу важност у очима Орба, који су остали под Турцима. Њих већ више нису могли премамљивати аустријска обећања у јужну Маџарску. Јер у Мамарској Срби буду подчињени мамарским законима; њихне земље буду подељене на комитате и готово свуда буде заведена мамарска управа. Код таквих погодба не само да није могуће било очекивати, да искрену нови досељеници с балканског полуострва, већ. и пређашњи насељеници у великом броју оду ујужну Русију, где склопе војничку населбину, која се дуго називала Нова Орбија. ()

Пре или после морало се свакојако појавити супарништво између Аустрије и Русије, около заштићавања Срба, с којима је одавно била Русија у саобраћају, па није ни крила од Аустрије своје расположење према њима. Тако, говорио је посланик Бориса Гудунова Атанасије Власјев још 1599 г. ћесару Рудољфу, да његов цар лично хоће да, ратује са султаном, који влада хришћанским народима: Бугарима, Србима, Бошњацима и т. д. Богдан Хмељницки говорио је, да хоће да, се бори са султаном у сајуву с Власима, Србима п другим подајницима,