Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

9

руског оружја, Француска почне слати новчану помоћ султану; Аустрија п Прусија прибегоше дипломатском мешању изговарајући се, да то чине због европске равнотеже и што треба очувати државу султану. У осталом, политичари и новинари прошлог века, нису никада друкчије зборили, него да ће Аустрија насљедити хришћанске земље турске царевине. Још у Фантастичком плану Аљберонија, Аустрији је била назначена: Влашка, Србија и Босна. У Ђерманији су онда многи тврдо веровали, да ће наследници Карла У. размакнути границе ђерманске царевине на југоисток до црнога и мраморнога мора. (:') Сами Хабвбурговци узму у своју „титулу“ имена турских северних земаља, па је тако написана њихова титула иу прагматичној санкцији, која је најзнатније дело политичке радње ондашњег земана. На свршетку ХУПЕ. в. у европској књижевности било је као обична ствар, да ће Аустрија увлачећи се мало по мало у источне послове, пре или после насљедити од турског султана његове хришћанске земље. (')

Али судбина народа балканског полуострва удари другим путем. Није било суђено да се оствари како страховање европских политичара, да ће Русија прогутати славенске земље, тако ни властољубиви умишљаји аустријски, да докопа северне земље балканског полуострва. Ако Турска и није задржала под својом управом оне земље, које је добила по Карловачком миру, и опет отевше се од ње земље нису ушле у склоп суседних држава, него оне које аустријски цареви уврстише у своју титулу, извојеваше самосталност. Узрок ове самосталности није била западна Европа, нити Аустрија, већ Русија. Источна политика Катарине П. намамљена чувеним грчким планом, морала је пасти на добро земљиште, не само у архипелашким, нето и у дунавским земљама. Непрекидне победе руске над Турцима, за владе Катарине ШП. знатна малаксалост Турске, што се није могло сакрити, многобројни нереди у њезином управљању, непрестана комешања у Цариграду и буне у војсци, морале су имати снажног утицаја на Србе у турској царевини. Па кад су се Срби пренули, да одпочну нов живот, на то су их приморавали како скорашњи ратови аустријски с Турском, тако у неку руку и боље живљење њихових сународника, који су се пресели преко Дунава с патриЈарима. Арсенијем 111. и ТУ. Али користољубива политика аустријска. одбије од себе прекодунавске Србе п примора их да упру поглед на Једноверну и суплемену Русију. Негледећи на то, што су врло мало политичка убеђења била наклоњена осећањима народне узајамности, која су владала на крају прошлог и у почетку данашњег столећа, племенска. свеза Срба са Русима није остала без утицаја на судбину данашње српске кнежевине. И ово утицање могло је бити то јаче и