Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

мири са Србима. На то су је приморавале унутрашње ребелије, које су трзале турску царевину.

У Албанији и северној Грчкој владао је самовласни зулумћар АлиПаша Јанински; Мисир готово није припознавао власт султанову; Вагабићани, заузевши света места, претили су мухамеданству страшним расколом пли коначном пропашћу; најпосле, из дана у дан растијаше незадовољство због унутрашњих реформи, које је уводио Селим, па се незадовољство опажало п у самом Цариграду. Али доцније, по настојавању паша и бегова, који су душмански гледали на Србију, преговори са србским посланицима буду одложени; осим тога, Франшуски се посланик постара, да представи Турцима мешање Руса у Србеке послове као припрему за опште војевање против Турске. Порта се све више и више привијаше на страну Француски дипломата, и спремаше се, не само да умири Орбе, већ да их стави још у много горе стање, него ли у каквом су били пређе устанка. Код оваквог стања ствари српским посланицима није било до тога, да преговорају: они су се морали побринути како ће умаћи и изнети главе на раменима. еивковић умакне из Цариграда изговарајући се, да он жели да убеди српски народ, да прими и предусретне мирно турске паше, који ће бити послани да заузму Србију; друга два посланика, с помоћу пријатеља, умакну у Одесу на капку, одклен октомбра, оду у Петроград и тек се друге године поврате у Србију. (>)

Међу тим у Србији непрестајаше бој за бојем а у исто су доба већали о унутрашњем склопу пи уређењу. О једне стране Карађорђе изда строгу заповест, да ступе у војску сви млади , неожењени Орби који су кадри носити оружије, и то у логоре подељене по нахијама : онпма је претио смрћу, који би се успротивили овој заповести. Та је његова претња подејствовала: на босанској граници, код Београда и на Морави искупе се големе убојне силе. И осим тога, код Остружнице био је постављен табор, у коме је п било главно пребивање Карађорђа. Да би имали су чиме набављати потребне стварпза. даљу борбу, би ударен данак од 250,000 гроша. Да би живахнула потпуно пропала, трговина, Карађорђе заповеди, да се строго мотри на лопове и пустахије па зато многи из Србије умакоше преко. Војничко напредовање Срба одпочне се 1805 године тиме, што они у пролеће ухвате једнога јаничарског агу, који је побегао из Београда; нађу код њега, 500,000 гроша, које спусте у војничку касу. Крџалије у Београду опкољене са свију страна, покушају да преваром поплаше Србе: они опреме два Цинцарина, који су добро знали да говоре румунски, одену их у бољарско одело, одпрате их с пајвећом сјајношћу у српски табор са

о о