Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

34

где остане да чека, шта ли ће се још догодити у Србији. Теодор Филиповић остане за неко време у Петрограду, а за тим, под именом Боже Грујевића, дође у Србију и вршио је доцније важну улогу у установљеном онда „правителствујућем совету“ српскога народа. Овај је совет установљен, по мисли некаквога Руса, који је томе научио српске посланике, дов су се бавили у Петрограду.

Пошто се Ненадовић вратио у Србију, он казиваше свакоме да је Русија обећала помоћ Србима. (7) А уто, Априла, дође у Србију и Божо Грујевић. 17 месеца Априла би сазвана народна скупштина у Пећанима, п ту напишу молбу султану, у којој се туже на зулум и насиље крџалијско. У тој молби ставе девет тачака: 1) на место везира нека се одреди један веран п поштен мухазил; 2) да могу Срби имати у сви дванајест нахијских судова, по једнога обор-кнеза, а народ да избере себи једнога великога кнеза, који ће бити врховни старешина целог народа, да живи у Београду и све, што иде од Порте народу или од народа Порти, да иде кроз његове руке; 8) врховног старешину и обор-кнезове бира народ, ионису одговорни за народна дела; 4) данак од имања, арач и све остале дације морају бити сведене у један порез, и дације спахијске да се пзплаћују из народне касе, а спахије да се не могу вратшти никад у пашалук; 5) врховни старешина сам купи порез од народа и шаље султану; 6) врховни кнез бди да влада мир у земљи и народу и, ради тога, има код себе наоружане људе; 7) српски народ да може слободно да зида цркве пи манастире п нико да се не сме мешати у његову веру; 8) народ може слободно да обрађује земљу п да тргује без царине; 9) крпалије морају бити протеране из Београда, п Порта да од своје стране папише Аустријском двору, да се од њихне стране ништа не продаје у град, нити за јело нити за опрему. (=) Скупштина избере проту Алексу Лазаревића, Стевана Живковића п Јована Протића да однес) ову пародну молбу у Цариград. У молби је било речено: да народ шаље два посланика; трећи је био одређен ради тога, да може слободније бити у саобраћају с руским послаником. 1 Маја посланици оду у Букарешт, п један од њих, Јован Протић, оста у Влашкој а његово место замени Чардаклија. Господар Влашки дочека љубазно српске посланике и одиише Карађорђу, да се веома радује, што се српски послови тако окренули, ва тим, да ће одправити даље посланике, да је у саветовању о томе питању учествовао и руски генерални конзул, п да је о свему послато извешће у Петроград. ПослаНици су ститли у Цариград 28 Маја и предаду своју молбу султану Селиму преко патријара. Изнајпре Порта покаже, да је склона да се