Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]
426
начин приводети да стоје под аустријском државом, није могуће присјединити Србију к Русији, због њенога положаја на десној обали Дунава, п тако остаје само дигло једно срество: установивши особиту управу у Србији, оставити је под заштитом отоманске Порте, јер Срби никако неће хтети да буду њезини поданици. У таком положају они могу плаћати Порти новчани данак онако како је по мишлењу Родофинпвиновом описано, но по моме мишљењу треба ће да се преко тога удари данак у храни, коју је Порта до сада добијала пз ових кнежевина које су тако рећи биле хранидице и самога ДЦарптрада. И акоће се трговина на Дунаву обновити; и ако ће се пређашњи трговачки пут установити, тако ће они битп кадри добијати овде храну но не иначе но новцем што не може заменпти само штете њихове, па зато ја мислим да ће ударање данка Србима на храну, при уговарању приводети што скорије Турке да нам уступе те границе на Дунаву.“
0 порези.
Родоф. уда време Турака свака је Фамилија плаћала 40 гроша; тавих Фамидија рачунаху на двадесет хиљада; сад је се тај број удвојио. Оспм тога мушке тлаве од 8 година па навише плаћале су харач по 8 гроша; такође беше узлман десетак од хране која се прибира са њива и винограда; на марзу беше ударена пореза по две паре на трдо; царине, које данас доносе на 80 хиљада гроша, јер су их само старешине узеле на откуп давале, су за време Турака двојином више. Од времена устанка народ је давао сваке године десетак од хране, једанпута само узето је само од њега на опште потребе до по мплпијуна гроша и двадесет оваца и коза за војску. Народу ће бити веома немило ако харач удари Русија; по моме мишљењу боље би било да оставичо књазу и севату да вади те порезе, па онда измолити височајшу „потврду“ од „псе августјејшато заштитника Србије да потврди, да пл књаз ни друго које лице нема трава да употребу народ на своје радове, тада ће ово дочекати Срби као највећу милост коју им је Русија даровала, а на порезу која буде ударена они ће гледати као на терет који им је навалио њихов властити књаз и правитељство. Само опште радове као: поправљање путова ћуприја птд. да мора радити парод. Ова је покрајина веома плодна: шума и марве има изобиља, дакле, у мирном положају може плаћати велике порезе а да пеосети јако, јер новчана харача неће требати ни трећи део од онога што су плаћали Срби Турцима. У земљи има калаја у изобиљу: око Сокола пстопили су дане неколико хиљада ока; сад су опет близу Београда почели да топе калај, а да пеговорим о сребрним рудницима о којима ништа позитивно незнам, рећи ћу само о тучу који су Турци кришом од Порте продавали у великој количини из ове земље. Давле и ови ће кланци увећати доходе влади. Пр. нњаза Прозоровскога. „Ако буде воља Божија, да Руссија добије транице по Дунаву и заштиту над Србијом, онда ће ваљати са великом смотреношћу установити овде управу овдашњих земаља. Чини ми се да ће их требати поделити па 4 губерније. Једна губернија да буде Бесарабија, друга Молдавска, трећа Влашка а четврта мала Влашка. У овој последњој треба да станује туберпатор човек зналац, јер опа граничи са Аустријом п Србијом, Нада свима треба да је једна главна власт или ђенерал губернатор, који би у једно исто доба био п пачедник војске у земљи. Јер ако буде разних начелника војевих п грађанских, то ће сваки бранити своју команду п међу њима ће се распиривати непрестани раздори који вуку за собом општу несрећу. Тако исто и царине у овој покрајини треба да стоје под надзором ђенерал тубернатора, јер без тога, како је