Srbobran
Број з?5
СРВОВРАН
Страиа з
АЛЕКСАНДАР
о о о о о
— Из београдске Политике. Као по готову увек, тако се и сада, по завршеном дневном раду, извезао у околину. При. таквим излетпма или би кога на друму задржао и разговарао с њим, или би застајао да гледа радове на пољу, а најрадије је посепивао сеоске куне, посматрао живот у њнма и са укунанима водио разговоре. Тако је учинио н прошле суботе. Пуг га је нанео у атар лепог шумадијског села Корма на. На. једном висоравну обраслом шумицом белила се засебна сеоска купа са стајама, одајуг.и својпм бслн?гом кроз'зсленнло нарочнту драж. С друма се упути пешпце сам овој куг.нцн, у чијем двори шту застаде запослену домаг.нцу, коју окружаваху ситна дечнца. — Помози Бог, стара, ослови је. — Бог ти номогао, господипе, одговори она и зауставн се прсда њ\ — Чија је ово купа? — Божпја, па моја, одговори домапица. — Кога нмате од порода? — Удовнца сам, господине. Имам два жива сина и од синова ову пилсж— н показа. на децу, која безбрпжпо утољаваху глад хлебом п црним луком, слушајући што им иаја са пепо знатим намерником разговара. — Урп ми у куну да седнеш. Иамсрник сс одазва позиву н ссде иа кућни доксат. — А где су вам синовн? — Имала сам три спна. Нај старијн је оставио кости у Маћедонији. Овп старији — показујуни руком на унуке — то су његови; један ми је син у крагујевачкој болницн: лечп се још од швабпнпх рана, а најмлађи је сад пегде тамо у Албанији. Пишс да му јс добро; па нек’ му буде! Хопеш ли што за јело? — Дајте мн парчс хлеба и црна лука.. ° Кад стара донесе хлеб н црни лук, путник настави разговор: — Јесте ди могли обрадити зсмљу? — Па пешто жене пз кунс, нсшто комшилук — урадили смо; но све, ама. колико да се знмом можемо у коштац ухватитп. А у. ово доба крви другојачије не можс ни бити. — Много кпше, ста.ра? — Много, а н не било, кад царевп један на другог овако дуго пуцају! — Како је у вашем селу? — Како да тн кажем! Како може биТи, оист је добро. Само кад ова морија прође. Кажу, да је Енглезн н Французи убише? А одакле сн ти? — Ту пзварошн, одговори путннк. — Имаш ли мајку ? ппта ста рнца. —-.Немам. Мајка мн је давНо умрла; имам жива оца. — Тешко је без мајке. Јеси ли жењен? — Нисам. — А што, болан нс бно? Тре ба да сс ожсннш, вори стара. — Па гледану, док се рат сврши — ако која за мене хте дне поћи. — А ноћике, но шта ке. — А што вам је у опој корпи? х — Набрале снаје буранију, да сутра понесем у варош на пијацу.
— Па добро, ја ку да вам је купим. — : Што ке то теби, кад ниси ожењен? — Тек тако, да купим. — Добро, само ко ке ти до варошц понети? — Лако је то. Доле на друму чекају ме кода; али да метнеш у корпу још мало младок лука. -— Што да нс. Кад тако слатко поједе лук и хлеб, послужила бих те и кавом; каве имам али, простн, шекера немам. Ве де, жељезница превози све за војску, па мало има места за трговачки еспап. Па и ако. Нека нам војнпци на граници не оскудевају, а нама како буде. Лакшс је нама ио њнма. — Е, хвала вам на дочеку и разговору и опростите што вас задржах од посла, рече јој намерник обдаривши је здатн им новцем. — А шта ми ти даде ово? чуди се стара. — Наполеоне. — Па што ми даде оволико? — Купнтс штогод унучади, док им се очевп не врате. — Хвала ти. Ма ја ти мало час рскох да се жениш. Опет тп промнсли, кад то раније ниси учинио. Знаш муке се има док се деца. одране и на снагу стнгну, и кошта доста. — Па учинићу вам по вољи, промпслићу. II потражићу вам спиа у болници. — Хвала ти, поздрави га. — Збогом, стара, речс намерник, пружајуви јој руку, а децу руком помплова. — По^и збогом, одговори стара. и испрати га до вратница, а. уиуке упути да корпу с буранијом однесу над рум. * Сутра дан рано из јутра за устави се пред старнчнном кућом јсдан коњаник. Када. сјаха с коња., пружи старој корпу н рече: — Његово краљевско височанство враћа вам корпу. У њој вам шаље шећера да засла дите кафу и шаље вам своје по здраве.
БОЖИћНИ ДАРАК СРПСКОЈ ВОЈСЦИ. ПриЈожнли с; следоћи:
бкер СЛ ЈЕЗИКЈ
Постоји велика разлика између учежог човека и човека доброг. Чожек учени може да чини добро, али човек добар ће чинити добро. Учен човек може да дограђује с*ет, алж га он може ц рушигж; човек добар само може градити. * * * Сунце *идк све али ћути; луд човек не зна ништа али ипак говори. * * * Зашто Бог шаље страдања свослаби не могу издржати. * * * Свн л.уди које је Бог створио могу живетж на земљи. Бог је дао места х ваздуха довољно за све, само ако људж хоће поштеио да жнве. * * * Боље је и не роджтж се него на зло живетж. * * * Зашто бог шаље страдааа својој најбољој децж? Јер жх слаба не би могла нздржати. * * * Сузе немоћних оптужба су силних; сузе сжромаха оптуж бе су богатжх; сузе нраведника претвориће се у драго камење пред престолом господњим. * * * Када краљ пита краља, говори: Над коликим народом ти господариш? А када бог пита краља, говори: Колики народ ти испомажеш ? * * * И суво лишће вапије када га ко згази, како да не би вапио погажеи човек?
Илнја ђорпв, Мнлвоки, Вис. .' Вељко Игљић, Акрон, 0 Урош Гулнв, Далзел, Ил Мнлан Бељански, Кпшланд, 0 Д. ћамнловпћ, Ивднанаполнс, Инд Странп Зарнћ, Клнвлапд, 0 Мнлав Милнчнћ, Гери, Инд Т. Станков, Клинвланд, 0 Петар Маркићевић, Бенвуд, В. Внрц Срета Кузманов, Нуварк, Њ. Џ Мнтар ђурип, Мпамн, Арнз Мнћо Кубот, Денвер, Коло Јово Коларпћ, Фарел, Па Анка Коларнћ, Фарел, Па Д. Б. Макспмовић, Спнсннатл, 0 Илвја Стојановиа Никола Стојановпћ А. Р. Стојановпћ — сви из Торопто, Кан... Милош Шарац ' Макснм Чанак Раде Штиковац Раде Радаковнк Стево Чанак — свн нз Со. Чикаго, Ил Исо Писаревић, Со. Ст. Паул, Мин Јово Т. Марпв, Гери, Инд • Марко Р. Патрпогпћ, Со. Омала, Небр Петар Псјовпћ Влад. Пејовпћ ђорце Пејовпћ — свн пз Чикага, Ил Јово М. Ромчевпћ, Лорајну, 0 Никола Радоичвеић, Лорајн, 0 Јагош М. Бадљор, Блоктон, Ала Тодор Мрвош Мнле Мрвош Божо Мрвош Петар Внгњевић С. Впгшевпћ — свп из Мипго Џопвшмон.. Мпта Бежанов Сава Баратовип, Петар Булаиа
1 пакет 1 пакет 1 пакет 1 пакет 2 пакета
пакет пакста пакета пакет
254 пакета 1 пакет 2 пакета 3 пакета 2 пакета 5 пакета 2 пакста
пакета пакета пакста пакет
1 пакет 1 пакет 1 пакет 2 пакета 1 пакет 1 пакет . I пакет . 1 пакет 1 пакет 1 пакет 1 пакет 1 пакет 2 пакета 2 пакета 1 пакет 1 пакет 1 пакет . 2 пакета 1 пакет 1 пакет
1 авра Iрупп
6 пакета 2 пакета
Душап Трипчевип — сви из Њујорка .. ..
5 пакета
Мплапа Грујпп, Пуварк, Њ. Џ
1 пакет
1 пакет
Јанко Поповпп— свп пз Мппго Џонкшмон ..
1 пакст
1 пакет
1 пакст
Мплап Петковни — свн пз Ст. Лујза, Мо...
1 пакет
1)ор]?е Д. Станпп
Раде Л. Олбппа
Спмо М. Башпп *
Јовап Р. Стаилп
М. Калембер, — свп пз Впнкелмаи, Арпз...
3 пакета
Јовап Гаврплов, П. Топаванда, Њ. Ј
1 пакет
Сава П. Паоршкп, Н. Топавапда, Њ.* Ј...
1 пакет
Јован Тополовачкп, Тплдеи, Ил
Мплап Мплошевпп, Детропт, Мпч
Раде Дрљап, Са. Лорен, 0
Теодор Штрбац, Детропт, Мнч
Шпиро В. Марпп
Божо В. Марпп
2 пакета
Саво Љубатовпп
Мплајло Б. Вукајловпп
Радпсав М. Јауковпп
Дугаап А. Сладовпп
Живко П. Радоњпп
Фплпп Д. Драгпип
ђуро Шофран
Рад. ђ. Вупчпп, —■ свп пз Супсет, Ајдало...
2 пакета
Нпк. Стојаковни, свсштеппк
Анђслпја н ђоко Милппковпп
Мплвца удова Стапковпп
Боро Петровпп — свн пз Јунгстауна, 0...
1 пакет
Младен Полнп, В. Пптсбург, Па
Спмо В. Вншњпп
Душап Петровпп
Јовап Мпшљеповпп — свп пз М. Џопстоп..
1 пакет
Жпва Стсфаповпп, Клпвлапд, 0
Мпта Стефаповпп, Клпвлапд, 0
Душан Јоњпп, Со. Чпкаго, Ил
П. Бољчевпп, Кепоша, Впс
Илпја Томпп
Љубица Томпи
Нпкола Р. Радошевпп
Софпја Н. Радошевпп
I). И. Радошевип — сви пз Бурдпна, Па...
1 пакет
Рада П. Радојловпп
Коста Смутек
Влада Смутек — свв пз Њујорка, Њ. Ј...
2 пакета
Мплан С. Костип
Лазар Копрпвнца
Паја Лучпп — свп из Мукнлтео, Ваш
1 пакет
Марко Сворцан
3 пакета
Остоја Бурсап
Макспм Сворцан
Ил. Маравнп — свп пз Плентивуд, Монт...
1 пакет
Илпја Цветковпп
Ппкола Јовановпп
154 пакета *,
Дапе Боцевпћ
Илнја Дпмсв
Крста Петровпћ
Коста Тапасковпп
Павле п Јовап Петровпћ
254 пакета
Петар Мптровпћ
П.Костаптпповпп, свп пз МонтЈунноп, Па...
54 пакета
Мпле Н. Марппковпћ
Симо Љубпчпћ
Јоваи Стопа
Миле П. ћулаевнп
Ннкола М. Бпга
Сава Стопа — свп из Брпстола, Окла
1 пакет
(Наставпе
се)
2.00 2.00 2.00 2.00 4.00 2.00 6.00 4.00 2.00 5.00 2.00 4.00 6.00 4.00 10.00 4.00 4.00 4.00 4.00 2.00 2.00 2.00 2.00 4.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 4.00 4.00 2.00 2.00 2.00 4.00 2.00 2.00 6.00 4.00 50.00 4.00 10.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 20.00 20.00 10.00 10.00 10.00 10.00 6.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 4.00 4.00 4.00 4.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 4.00 8.00 6.00 2.00 2.00 6.00 4.00 2.00 2.00 2.00 2.00 10.00 8.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 4.00 4.00 6.00 2.00 2.00 6.00 4.00 2.00 2.00 5.00 3.00 2.00 1.00 1.00 5.00 5.00 2.00 1.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00 2.00
Вилсонова нота
(Ниж* цреносимо потпун цревод ноте, коју је председник Влисон упутио у уторак, 19 ., децембра, свима зараћеним и неутралним државама, позвавши их да изложе услове, под којима би биле вОљне да закључе мир. У име председника Вилсона ову ноту послао је његов министар спољних послова, г. Р. Лансинг.)
Председник Сједињених Држава упутио ми је, да предложпм (овде долази име дотичне владе) један поступак у ствари садањег рата за који се он нада да ће бити узет у обзир од стра не владе, како је предложен и да долазн не само од цријатеља, већ и од представника једненеутралне државе на чије је иптересе рат необично много утицао и чија жеља да се рат брзо оконча долази из очиглед не потребе да потражи најбољег начина за заштиту тих интереса за случај да се рат предужи. (Овде нота узима малко разјичит ток према томе којој је држави послата.) Председник је одавна смерао да предузме овај корак, који вам, по његовом упутству предлажвм. Он је донекле у не прилицн пгто ова понуда долази и особито време, јер сада може изгледати да она долази услед жеље да одигра извесну улогу у вези са скорашњом понудом ценгралних сила. (Речи: “Да одигра извесну улогу у вези са скорашњом понудом Централних Сила”, не иалази се у нотама упућепим савезничким државама.) У истини, у почетку самом овај предлог није био потстакнут том понудом и Председник би био вољан да га одложи док иа ту поиуду не дође независан одговор, али није то учи ■шио због тога што се и овај предлог односи на питање о гмшру, те може најбоље бити посматран у вези са том другом понудом која иде за истом свр хом. Председник пак моли да се љегов предлог суди по ономе што ои сам значп и као да је дошао под другим околностима. Председник предлаже да се нађе скора прилика да све зараћене државе изразе своје мпшљење о условима под којим би се рат гмотао окончати, и мерама, за које се мисли да би биле довољне да се зајамче да се не повратн илп изазове сличаи сукоб у будуће. Све то тра жи да би био у стању да проучи и успореди те услове и мере. За њега је споредно какве ће се мере предузети да се ово постигне. Он би био срећан да послужи, па чак и да сам предузме мере за то, да се ово постигне, алп он не жели да он одреди начпн и средства за то. Он ће пристати на један или други начин, ако се тиме само може постићи 'велика сврха која му је на уму. Он узима слободу да скрене пажњу на чињеницу, да су сврхе, које имају на уму у овом рату државници зараћених држава обе стране, у ствари исте, судећи према ономе што су они у опћим потезпма изјавили овојим иародима и свету. Свака страна жели да права и повластице слабих народа и малих држава заштити од будућих пасртаја и оспоравања на исти начин на који су зајамчена права и повластице великих и моћних држава које су сада у рату. Свака страна жели да заштити своју будућност, заједно са свим другим државама и народима, од повраћаја ратова као што је овај и од насртаја или себичног уплптања ма које врсте (у унутрашње ствари од стране других држава.) Свака страиа се боји од стварања других противничких савеза за одржање непоуздане рапнотеже спла сред појачаних сумњичења, али свака је од љих готова да узме у обзир образовање једног савеза држава који би зајамчио мир и правицу диљем целог света. Ну пре но пгто се приступи том коначном кораку, он држи потребним да се пр во смире пнтања садањег рата на основу услова, који ће безусловно зајамчити независпост, неприкосновеност поседа и политичку и трговачку слободу зараћених држава.
У мерама које ће се цредузети за осигурање будућег светског мпра народ и држава Сједињених Држава исто су тако жипотно и нспосредно заинтересовани као и сад зараћене државе. Што више за средства која ће се прихватити да се ослободе мањи и слабији народи на свету од опа сности да им се учини зло и насиље народ и држава Сједињених Држава исто тако се живо и вру пе интересују као ма који други нг.род и држава. Они су вољни, чак и траже, да узму учешћа у раду да се ове сврхе постигну, када се рат оконча, са свом силом и упливом којом им стоји на и упливом који им стоје на расположењу. Али прво се мора рат свршиложимо услове под којима би се овај рат пмао свршити; али Председник осећа да је његово право и дужност његова да нагласи жив интерес њихов (наро да и државе Сј. Држава) да се рат сврши, док не буде сасвим касно да се постигну веће сврхе које долазе иза окончања рата, док положај неутралних држава кога је сада већ пеобично тешко издржати, не постане сасвим иесношљив , и док се што је важ пије од свега другог, не нанесу такве повреде цивилизацији које се никад више неће моћи испоравити и поправити. Ако се сукоб за постигнуће неодређених сврха мора продужити спорим изнуравањем, ако се милијуни људских живота једно за другим буду приносили на жртву док једном једна или друга страна не дође дотле да нема више што да принесе на жртву; ако мржња узме такве размере да се више никад не охлади и очајаља узму такве облике да од њих не буде више повратка, остаће пусте празне наде на мир и савез слободних народа. Живот целог света дубоко је уздрман. Сваки део велике човечанске породице осетио је бреме и страшило овог беспримерног оружаног сукоба. Ни за једну државу у просвећеном свету не може се истинито рећи да је умакла утицају и да је заштићена од узнемиравних учина тог сукоба. Па ипак никад се 30 није изашло са одређеним: сврхама ради којих се рат води. Вође неколиких зараћених др жава објављивале су, као што је речено, те сврхе у опћим потезима. Али изражене у тим опћим потезима оне изгледају једпаке и на једној и на другој страни. Нпкад још одговорни представници ма које стране нису изашли са тачно одређеним сврхама, чије би постигнуће задовољило њих и њихове народе п значило конац ( рата. Свету је остављено да нагађа, какви одре ђени резултати, какве узајамне јамчевине, какве политичке или земљишне измене и преуређења, и какви ратни успеси значе конац рата. Може бити да је мир ближи но што ми знамо, да услови, без
којих једна или друга страна ,не би пристала на мир, нису баш тако непомирљиви као што се неки плаше; да би измена .мисли најзад прокрчила пут за конференцију и трајну слогу држава учинила надом непосредне будућности, савез држава иепосредно остварљивим. Председник не предлаже мир; он чак не нуди ни посредавање. Он' само предлаже да се испитају ствари каво би сазнали, ми, неутралне државе и зараћене др жаве колико је близу лука мира за којом цело човечанство тежи са силном и све јачом чежњом. Оп верује да ће дух у коме он говори и сврха за којом он тежи бити схваћени од стране свих заинтересованих, и чврсто се нада одговору који ће унети нову светлост у посолве целог света.
Т0М0 СРЗЕНТИћ.
Г. Томо Срзентић ових дана повукао се у приватан живот. Читав низ година г. Срзентић радио је као благајник у једној великој банци у Њу Јорву. 7 последње време почеле су му очи слабити, те су му лекари препоручили да напусти сваки посао и повуче се у при.ватан живот. Из банке је г. Срзентић изашао испраћен са свим почастима; како управа, тако и особље у банци пскрено су зажалили што су присиљени да се растану са нашим вредним и савесни.м Србином. Од 1912 . године г. Т. Срзентпћ живо ради у друштву са г. М. 1С. Пупином на послу око сабирања прнлога за Црвени Крст и ратничку сирочад. Од те годи не он је .био стално благајник Српске Народне Одбране и пре ко његових руку прешао је сваки новчић сабрат међу нашим светом у Америци и упућен у стари крај. Услед тога аустријски плаћеници били су бацили око на њега и прошле године по кушали да пзведу једну ниску подвалу да би. га осумњичили како пред српском јавношћу та ко и пред Русима у Америци. 7 овдапгњем листу „Њу Јорк Тајмс” упутили су једно гадно писмо, под које су потписали име г. Т. Срзентића. Нашим читаоцима позната је та ствар, али им је непознато ово: Један од тих „завереника”, који су покушали да укаљају честито име г. Срзентића данас лежи у затвору раскринкан као аустријски плаћеник. Извесни, много важни обзири не дозвољавају на.м, да име тог несрећника објавимо. Главно је то, да је он био тајни помоћник оне ганге, коју је свест чланова Савеза Слоге разјурила са оних положаја, са којпх би они били у стању, да наносе и већег зла. Г. Т. Срзентић и даље остаје да ради у Српској Народној Од брани. Нашем старом н врлом госпару Тому желимо да у скоро доживи прилику, да се поврати у ста ри крај и на нашем лепом плавом. Јадрану потражи себи заслу женог одмора.
ПРОМЕНА АДРЕСЕ
Мелш нп адресу.
удрвчу вавевнвг о
Србвбрана, да ми лвме-
М»ја СТАРА адрвеа бпла Је: Име и презиме Број баксе, или број куће и улица Град и држава Моја НОВА адреса гласв: Име и презиме... Број баксе, плги број куће и улица Град и држава • Друштво ' «фој
К* год мења адресу, вока тлмво ивкунн горжу лксту а цео овај оглас иареке и иеивље аа унрвеу Србобрана н
СРВОВРАН
44в V- ** 1№ее(
М, V.