SRĐ

- 996 —

Неста бора мрачним челом, Смрт их покри бл'једим велом. Душа му је одлетила Тако брзо, да ј' мисао, За којом је он дисао, Траг на лицу оставила. Хаџи Абрек шутио је, Није му се зачудио, Па на коња скочио је И у гори за час био. До године путници су У гудури једној били, Ту су нашли и на вису Два тијела сахранили, Обливена крвљу оба, На челу им печат злоба Ударила, а тнјела Трунути им већ почела. Одвратна им бјеше слика Та два друга — разбојника! Може бити машта бјеше, Ал' путници увидјеше По лицу им траг од рана. Одјећа им сачувана Доста бјеше и богата; Кад су боље загледали, Познали су Беј-Булата, Али другог н'јесу знали. Рељево, маја 1903. '-»ХјГ 1