SRĐ

16

С РЂ Ш S RĐ

ПОД ЈЕСЕН. Новела. # ^ ПЕРА J. ОДАВИЋ.

И после тога све пође по старом. Као и пре одласка свога Поповић им је одлазио скоро свакодневно, и то обично пред вече, па ако би их случајно затекао спремне за шетњу и сам је излазио с њима. Код куће увек су седели у Мариној соби. И ту, у средини која му је тада била нај пријатнија од свију, кад год је остајао на само с њом, мислио је да је дошло време да јој каже све. Осећао је потребу да што пре добије одговор на питање : шта ће бити с њим заљубљеним, па ма какав био тај одговор. Само још ни једном није му се била дала прилика и да оствари ту своју замисао. Међутим, некакав необјасњив стид задржавао га је да јој ма и нај мањом речи директно исповеди своју љубав. Она је била још у основној школи, кад је он већ био момак за женидбу. Скоро пуних осамнаест година била је разлика између њих. Било му је шта више нелагодно да и онако у опште говори с њом о тој теми, а случајно ни она још ни једном по његову повратку није започињала такве разговоре. Али једнога вечера били су сами. Мајка је дотле била с њима, па изишла да види шта је с вечером. Мара је седела на табурету пред клавиром лицем обрнута њему, а он на ниском дивану у углу према њој. Говорили су о неким Мариним другарицама па онда, због једне, која је писала и штампала песме, почеше да говоре о листу, где су те песме биле штампане.