SRĐ

С РЂ Ш S RĐ

Год - \/I ДУБРОВНИК, 1 r јула 1 QA7 Бр. 1 Q Ood. VI. DUBROVNIK, iJ- jula li/U/. B r. -L O.

НИШТА ИЗ НИЧЕГА. Севаст. Јовановић — Херцег Нови. Посвећено Нурисаби. I. Био је красан прољетни дан — причаше ми мој пријатељ какав само може бити у питомим приморским крајевима. Априлско је сунашце умиљато просипало своје топле румене зраке с врх исполинскога Ловћена и као да се чаробно осмијехивало на тихо Јадранско море. По гдје-гдје се вода прелијевала љубичастом бојом, а затијем прелазила у златно-румену од сунчаних зрака. А лагани свјежи зефири безбрижно су се играли са ситним, бистрим валима, који су под њиховим дахом дрхтали, као рибље љуске или обле груди младе дјевојке у раздраганом миљу прве невине љубави.... Са шарне обале, гдје се блистало азурно камење, у мирноме хладу слушао сам тај њихов тајанствени шапат, којим су изјављивали мећусобну рајску љубав. Био сам прилегао на зеленој и мекој, као кадифа, трави и уживао у тој небеској чаролији, дишући слатки миомирис који је долијетао из цвјетних њедара. Не знам колико је могло бити сати. У осталом то је споредна ствар за сретна човјека. А ја сам, морам признати, био сретан у толико, што ми је испало за руком да побјегнем од градске вреве, досадних посјетилаца и — људи. Ако ћу право рећи (а данас се не смије говорити), с њима и њиховим мислима и иначе нијесам имао никакве заједнице и сношаја ; а ако сам и имао, то је било за врло кратко вријеме, 87