Srpska književna zadruga u 1901. godini : godišnji izveštaj

ХП

народних књижица била би да буду лепо, просто п јасно написане, добре и подесне штампарске израде и свакоме спису да буде што мања продајна цена — десет парл динарских.

(6 овим се мислима управа сложила, и пошто је добила још нека објашњења од изабранога одбора, одлучила је да оснује нарочит „Одбор за ширење књиге п просвете“ са задатком да издаје књиге, оснива. књиж-= нице и приређује предавања и села за народ. Тај ће одбор радити под управиним надзором и њој подносити извештај о свом раду. Да Ош се могао отпочети посао. управа. је ставила одбору на расположење стан, канцеларију, особље пи још стотину и педесет динара. У тај одбор изабрала је управа из своје средине гл. др. В. Бакића, Ј. М. Веселиновића и Љ. Јовановића, а између задругара Рт. (КО. Дачића, Јашу М. Продановића, др. Милана Шевића, др. Радована Кошутића и Ристу Букановића. Управа је рада саслушати оцену скупштинску о овом што је урађено. —

Са стране више повереника и задругара предлагано је да се уз годишњи извештај Задругин штампа календар или кратак паметар значајнијих дана из прошлости српскога народа. Управа је одлучила да се у емислу такога предлога који је потекао од стране г. Ст. Новаковића штампа уз последњи годишњи пзвештај на шме огледа мали паметар и да се за састављање тога рада умоли г. Живојин О. Дачић, који се и раније о том бавио. Као што је господи задругарима познато, тај је оглед штампан у лањском извештају.

Председник пита: Има ли ко да примети и говори о овом извештају =

РМ. Драгутиновић, професор, вели да та управин извештај изненађује нарочито оним делом, да се издавањем популарних књига приступи једном крупном питању ка просвећивању нашега народа, па мисли да је велика потреба да се томе одмах приступи, пошто је та ствар и у јавности специјалним расправама довољно расправљана, пи он ће се особито радовати, ако Задруга