Srpska književnost u XVIII veku

УП •

према данашњим схватањима. Ако би се судило по данашњем мерилду, већи део наших писаца ХУШ века, сви србуљски писци из прве половине п историчари из друге половине века, не би се ни узимали у обзир, а од најглавнијих писаца. наших, од Захарије Орфелина, Јована Рајића и Доситеја Обрадовића, узела би се у разматрање само споредна и најмање карактеристична дела њихова. Са малим изузетком, цела наша књиженост тога времена књижевност је само по имену, за невољу, у недостатку чега другог п бољега; све је то само прва припрема и полагање темеља за праву књижевност која ће доћи тек у ХТХ веку. Али зато што је та књижевност била тако некњижевна и неуметничка, што је имала тако обредан, послован и пригодан карактер, што је била готово псЕључиво црквена, школска и просветитељско - поучна, што је у толикој мери израз наших културних прилика и тежња, мени је изгледало неопходно потребно изнети каква је била материјална и духовна средина у којој је она никла и под којим се особеним материјалним утицајима, створила. Нарочиту пажњу поклонио сам културном стању српскога друштва, свију сталежа, истакавши у првом реду историјски значај нашега грађанства за духовни и књижевни напредак. Исто тако, у овој Књизи је нарочито истакнута важност рефорама Јосифа П по српско друштво и за књижевност с краја ХУШ века, и у томе смислу свео сам наш рационалистички и просветитељски покрет на општи јовзефинистички покрет у Аустрији тога времена. У колико ми је јасан био руски утицај у првој половини ХУШ века, у толико ми је више изгледало да треба истаћи улогу грађанскога ста-