Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП! ВЕКУ 199

жевности. У доба пуне владе славјано-сербеког јевика, он је величао „многа својства, силе и краснорјечија нашего сербскаго језика.“ Најзад, он је био један од оних родољубивих »ревнитеља« српских, који су покушавали да народ упознају са његовом прошлошћу, да му даду национално осећање, улију национални понос и тако окрепе за борбе у садашњости и будућности.

Јован Мушкатировић. има. да ваузме пристојно место међу онима који су пре сто година стварали нову српску књижевност, али он има значаја иу нашој културној историји, у историји идејнога развитка српскога народа. Он својим животом и књижевним радом врло добро и врло потпуно представља српскога интелектуалца и просвећенога, световњака на крају ХУШ века, једнога од оних људи који су се тада у Европи, различно, према вемљама, звали: филозофима, енциклопедистима, просветитељима, слободним зидарима |Фрајмаорима«“, како вели Јован Рајић), јозефинистима у Аустрији. националистима међу Србима. Он оличава цео један низ просвећених и школованих Срба који су прекинули са идејама и веровањима прошлости, прилагодили се времену и средини у којој су живели, и, ослободивши свој дух, почели међу Србима радити на ширењу оних истих ослободитељеких идеја. здравога разума и критичне философије, које су 0обнављале духовни живот старе Европе. И један од најбољих, најубеђенијих, најродољубивијих и најизразитијих „јовеФиниста“ и „националиста“ српсвих на крају ХУШ века, био је Јован Мушкатировић, којега је Доситеј Обрадовић са пуно разлога истицао као »ученог иза своје усердењејше