Srpska nezavisnost

— 127 —

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Нисмо се превари.чн кад смо у једном од прошлих бројева нашега диета наговестили, да ће одсудан тон румунске престоне беседе нзазватн аустро-угарску днпломацију, да по навпци својој покуша претњом и ванредним мерама да у дунавском пптању изнудн од Румуније оне устунке. нротив којих су се Румуни досадс уснехом одунирали. Са свим сличан сдучај ономе. који се пре годину дана догодио у нашој отаџбини. Као што са иоуздане стране јавл.ају, аустро-угарски послалик у Букурешту. гроФ Хојос, добио је налог да до дал>ег наређење 1фекнне дичнн одношај са румунском мадом и да се искључиво огранпчи на вршење текуких послова: и док се у Бечу и Будимпешти том одсудном али уједно и тугаљивом кораку радују и од њега великим успесима надају, као што је, но несрећи. то у Београду случај био, — владнни кругови у Румуннји. и ако изнена1,ени овим неонравданим поступком, тврдог су мишл>ења, да се том аустро-угарском мером свакако само унанређује становишге. које је румунска престона бес<Да у дунавском питању заузела. сваки начин Румуни ће имати пр»во. разуме се, ако се покажу свестн свог задатка и на висини државк независностн и народне самостаности, да без разлнке партнјске иекупе се око престола у тешким часовпма искушења, када страна, ача сила сурово и зрско крњи праа земал>ска н народна и хоће да уишти тековине за које је румунскинарод крв своју пролио. Овоје друи случај, да аустро-угарска днплоацнја тим крајњнм средством осештава тежње своје на нстоку. УСрбији јој је то пошло за руком; да ли ће н у Румуннји — том с могу у Бечу а нарочито у Будимнпти надати, но ми смо тврдо убеђни, да ће се преварити. Сви су изглел, да ће се дипломитскн одношаји Јмеђу Немачке и Ватнкана т.ј. риЈког напе, који су последњих годинаиди прекннути

за кратко време онет наставити. То је знак времена. да силни Бисмарк представник протестантизма увића нотребу, да се и.шири са католичком црквом. против које је сам огпочео н водио борбу па живот и смрт. — По лондонским вестнма решила је снглеска влада, да <■<; парламенат салове за 26. Јануар 1882 г. — Аустро-угарска штампа окунила је жестоко младу бугарску кнежевину, што никако не руши нодунавске градове. Но Бугари се слабо осврћу на ту вику, јер имају пречег посла. но да слушају нретње н савете аустро-угареких листова. Цела оетала Еврона оставл>а Бугарској времена да ово замашно и с великим трошковима скопчано дедо, на које је берлннским уговором обвезана, извргаи кад за то средства н времена добије. само се Беч и Будимнешта не могу да стрпе. Да не постане н ово иов повод за ирекид дипломатских одношаја Аустро-Угарске и са — Бугарском? ИЗ ЛИСТОВА 6. т Мовковске Вједомости- пишу: _У Србији се извршила једна велика неправда. Коме у Русији није познато име митрополнта Михаила? Ко се не сећа његових позива, који су продрли у дубљину свега руског народа. за време беде и нужде? И ето. митронолита Михаила. тога ревносног натриоту српског и верног друга Русије. и целитеља рана наношених правоелављу у ернским земљама. под имом Турске и Аустрије. гони са његовог светог положаја. некакво миниетарство. које се данас родило, а сутра може бити да ће пшчезнути].. .. Шта значи тај жалостан <Ј>акт? Зането. да је злогласшш берлинеким конгресом, пао на иетоку ауторитет Русије. потавнив њен значај, а уздигли се планови њених нротшшика, непријател>а]нравославл>а и словевства ?.. . . Пошто је овај лист прешао кратко живот митрополитов наставља даље : _Он је помагао свакоме Србину, који је њему долазио; у Боени и Херцеговини подржавао је свест и дух српскн. ите- ј шио је невољнике, који су пиштали под јармомтуреким а сада пате од насиља Аустријског, показујући на велико северно

царство, од куда је свагда долазила помоћ српском народу. Свакога Руса он је увек љубазно при! мао. Главна номоћ из Руеије ишла је ! преко њега. На зар се могао такови човек донасI ти Ауетрији V Нокушаји да се он укло, ни одавна су чињени. Још 1874. године ј догодио се сукоб међу митрополитом Михаилом, и тадањим миниетром просвете, које је место и онда заузимао г. Стојан 1 Новаковић. Тада је био наш уплив јак на балканском иолуострову, тада нцје било ни изгледа на берлинеки конгрес, тада је народно нредање било још ненотиснуто силом са иовршине државног живота. и министри који еу истииа били из котерије консервативаца. и гајилиу души евојој то исто, што и еадашњи. то и опет су се они бојали да отвовено увреде осећаје народне те да угоде Ауетрији. Али што онда нису смели срнски опскуранти да учине . са да су то учинили отворено и у највећој мери. Од тога времена много се променило на балканском полуострову. Заузећем Босне и Херцеговнне, Аустрнја не само да јс добила нове земље за своју ексилоатацију, но је откррла н нови нут за своје интриге на целом балканском нолуострову. Она је нсштсдећи никакових ередстава. настојала на том, да придобије за себе лакоумне људе, међу словенском интелигенцијом. Она јс неуморно радила да очисти Србију од свију ваљаних, и умних народни људи.... Митрополит је Миханло силни сриски иатриота, и ето за што га не може Аустрија да трпи. У свом његовом обилатом раду, огледа се велики патриотизам. Он се није разметао са евоји патриотизмом. но је скромно сносио тешкоће свога положаја, и тражио је утехе у вери на Русију. надао се помоћи од ње. У том иогледу био је митроиолит Михаило веран израз духа балканских сло-^ вена. Како треба да се Русија односи нрема овој нојави, нрема овој нечувеној неправди, што су је нанели ерискн министрн у лицу митроиолита Михаила целој православној Русији? Да ли ће Русија да остави да ствари иду како су пошле. У таковом елучају требало би одазвати рускога предетавника из Београда, и раднти са Србијом нреко бечког посланства. као са васалном земљом, која је отворено под влашћу Аустро-Угарске империје.,.. Или је Русија дужна дати оеетити садашњој српској влади еилу своје нолитике. којој је Србија обвезана својим бићем. и која је руском крвљу запечатила њену независност?....

дописи Неготин, 15. повемб. 1881. Кад нрочитасмо у броју 130. полузваничног листа _Видела~ од 27. октобра неку изјаву у виду адџесе из Неготина, веома нае је изненадило то, што ведесмо, да међу нама има људи, који се могу радовати своме злу , који могу усклицавати и адреее иисати за дела, која човечанство поништавију, врлине и честитости убијају, и која су судећи по недогледним штетним последицама сво| јим по народ н државу српску таква. да би се пре могло рећи: камо лене ереће. да влада није ни на покушај овога дела — па збачење велеуваженог и | онштељубљеног Архијепископа београдског и митрополита целе Србпје господина Михаила — помислила. У истој изјавн вели се : „нећемо више да трпимо ничије мари«кетлуке, и ! Какви су то мариФетлуци ? Да ли су мариФетлуци Фактично доказане заслуге митронолита господина Михаила. које је он чврсто стојећи уз узвишени дом славних Обреновића. земљи и народу учннио? Да ли су марнФетлуци. његов даноноћнн неусипни труд на пољу црквене књижевности, којом је ерпску цркву обогатио ? Или су мариФетлуци то, што је он узор евију архипастира православних, а I на но се српских. каквог правослана Србија поеле светога Саве није до сад нмала. нити ће га имати и носле 50 и 100 година. Заиста не, нису ово мариФетлуци. него Факта. заслуге и врлине, каквима само Бог може земнородног украсити. — Ни митронолит, господин Михаил. ни други подобнн њему родољуби никад се нису мариФетлуцима служили. МариФетлуци су својственн сасма нротивној етрани, — оној. којој подписници адреее прииадлеже: а за пример наводимо им оне мариФетлуке, које су употреби.ти, када су потписе на поменуту нзјави купили. за које они врло добро знају, какви су били. Даље каже се у истој изјави: _нећемо државу у државн**. Чудо! да сви. који се овако свом злу радују. врло се радо служе том изреком; алп, и није чудо. кад се зна, да су вође подписаних партајским духом задахпути и напојени тако да ради постижења својих ниских цељи и не помшпљају на интересе земље, ннти се обзиру на последице. које могу народ у понор пропасти да одвуку. Какву _државу у држави" замишљају потпнсани иа истој изјави ? — Права једне личности н његове својпне, коју му устав ујемчава, није ли _држава у држави", као и ирава нојединих друштава и општина. као моралних личностн са евима њиховим уређењима. неујем-

језгро народа, прави шод српски, који јс стотинама година шржао тешко туђинско ропетво. па је почетку овога века као мртвац из гр<а устао, и сада последњих година евечф огласио и сјајно потврдио своје праЕ на слободан и самосталан живот предЈветом. А у том утешном и јунака доетбом погледу могла би нас још више репитн срећна појава, што народ срисЈ не стоји више усамљен противу туђи^ог насиља. С његовом судбом везанаје у главноме судбина јужних Словена свију мањих народа на јутоистоку Јфопе. А штоје још радосније: за онстак и слободу Словена на Балканскомк)луострву заложена је част н енагаајвећегјевронског и словенског наро^ моћнога и внђенога међу нрвима у ету, који се и до сада често одзивао лшш патњама ■а радостима, и нритицанам у помоћ, кад је и колико могао. • Ово бисмо госнодо. иада, после берлинског конгреса и посј кобне окупације Босне и Херцеговк. могли до извесне мере поновити. Ноди се не могу еада, као у старо вре! једном варвареком понлавом унишги. или као у новије доба, једном динлатском погодбом за навек слиетити Нјдјармити. Истина. нример Пољске р 100 година биће дуго страшна лекш несложним и иесрећним народима, којвеликашким и партајеким борбама изнуни, до коетију и душе исцеђени. тражс моћи н ослонца у ненријатељских е\|да и туђнна. Но Србија неће бити |љска. Српски је народ и поред свију (озннх удара

споља. н норед свију културних н нолитнчких неирилика изнутра, опет за цео један век лено иапредовао. и почев од Боке Которске и нриморја па до Дунава и Саве стално н јуначки радно и борио се. да очува аманет Неманића, св. Саве н Обилића. Слободне и независне. Србија и Црна Гора имају у ночетку да издрже мучан прелаз у новн међународни положај, а у свези са унутрашњим тегобама кристализације политичких н друпггвених елемеиата, који су иозвани да моћно утичу на правац живота и судбе народне. Но тврда је вера и нада у потомака косовских јунака, да ће они одолети свима унутрашњим и спољним сметњама, те руковођени светом заставом слободе и једннетва народног, а под закрпљем напредиих и просвећеннх народа а нарочито своје северне словенске браће. извршити вслики задатак. који су им иеторија и цивилизација јевропска у ерпству и на Балканском полуострву намениле. Независностје наша млада мудрошћу и још као трска слаба. Но н патриотством свесних сриских еинова опа ће ојачати н пустити гране. под којима ће се мало иомало прикунити сва умпа и нолитнчиа снага нашсга народа. Независност је угледна и дична Форма државиог живота: но за њу је потребна и много всћа мера иамети. смслости и среће, а највшне родољубиве слоге и узвшнености над ситним нартијским рачунима. И у колико нам се е једне стране чини, да је нрва мена наше народне борбе за ослобођење завршена, да су нзглсди српства за еада

ограђени. — ограничени н устављенн: у толнко с друге стране нма места и разлога нади. да ће. елободне и независне, Србија н Црна Гора умети и моћи да сву снагу евога витешког народа, еве обнлате изворе своје благословене земље приберу и јпто разумније употребе на развитак своје домаће слободе и благоетања, наунапређење своје народне просвете н образованости, на гајење своје народне историјске мисли, те да их не би неспремне застао час. кад буде поново куцнуо за довршење свете борбе народног ослобођења и ујединења. У овом смнслу и за наше учено друштво настају већи и озбиљнији задатци. Колебања нашега народног и државног жнвота н на њему ее јасно огледају, иа је сва прнлика. да ће се у новом стању и положају Србије и за њега истаћи нространијн, обнлатији и у посљеднцама кориенији рад за науку. Учено друнггво не може битн одвојено, осамљено од народа, оно не може само вегетовати с мршавом храпом, која му ее вештачки епоља државном субвенцијом улнва. Оно не може и не сме задовољити се галванизовањем, које га од времена до времена потреса н креће неједнакнм. неизмереним н несталним иравцем, а без јаче везе са народом. без живе етрује, која долази од јаке оеновс и здраве клице организма. намењеног за велике исторнјске цељинарода и човечанства. Један велнки философ најновијег доба у једног велнког народа, уноређујући резултате постнгпуте научним радом Францускс академије и инглеских појединих

самосталних представника науке, рекао је, да вештачки н државним средетвнма покретана учена и књижевна друштва могу донети релатнвно неке користи. но мање, него што би то могло да бу-де у народа. где се приватном иницијативом и онштом потпором од стране народа књижевноет и наука развијају. Ово пренееено на нашс прилике могло бн да буде поучно, но ако се једноетрано узме, н ј штетно. У малених народа који се још за услове евога народног и политичког онстанка боре, добро је да државна целина. руковођена нросвећеном политиком, прикунља и разумно распоређује средства за научно н умно образовање. Што појединци нису у стању да створе. то могу друпггва и државе. Нодрунггва , и државе треба да буде у народу свест и вољу за пожртвовањем на опште и научне цељи, да одржавају и шире све ! дубље везе са жнвотом н језгром народа. С тога се н мени чпни, да би нашем ! ученом друштву, ваљало свом енагом 1 порадити, да порсд државне потпоре. која би могла и обнлатија да буде, задобије већег поЗнанства. нотпоре н симпатпје у самом народу. Оно бн могло и трсбало да буде јако средшите где би сс огледао, и одакле би се одређеннм правцем кретао књижевнн н научни жи-