Srpska nezavisnost

— 170 —

БЕОГРЛД 12. Децембра. Море људи. оканте се једвом кавге! Доста је било грдња и клевета. народу пнје више до тога: он не може више нн да сдуша. а камоли да чита све те иартајске заКевнце н разне новинарске Д [>еке. Он тражи од евојих шпе.тнгентних спнова помоћп у овпм тешким прплнкама. а не да му опи банају прашпну у очн \ Нреме је вее»ма озбнл>но, пе само за нашу нову н још нејаку државу. него и за старе п моћне државе. Погледајте мало дал>е од носа. па размлслите пре но што пзаКете да говорите. Јавнн органн . наравно морају критпчкп пратитн све јавие послове владине: али све то онп могу чпнптн са оном пажњмм и достојанством. које доликује е једне стране јавним државннм нословнма. ма какви онн бплн. а с друге стране јавнпм органпма као представншшма јавног мњења. ма како оно опет било. Нема сумње. да би тако н било. бар с наше стране. да сама влада не изазива жестнну својим '"езобзирнпм грдњама и клеветама органом _ Вилелол које је далеко надмашпло давно упокојени . Виловлан'. Ако што кажеш. .Впдело" грдн што говориш: ако ћутиш, оно опет грдп што ћутиш! Но Бог шњпм. ми с-ад пмамо далеко пречег посла. него да се обзиремо на грдње н клевете једног башибозучког листа . као гато је -Видело." Сад нам предстоје накпадпц избори за народне посланике. То је веома важан носао. не баш онако важан. као кад се бпрају сви посланици за нову скуцштинеку перподу. алн опет за то важан. Прн тако важном послу. коме сада приступа наш народ. мп хоћемо да му кажемо искрено неколико речц. Док народ наш није нмао учешћа у државним пословпма. док он ннје био. што-но кажу. ковач своје среће и евоје несреће. дотле. наравно. шгје било шшало кривнце до њега. што нма оваку п.ти онаку владу, што се на овај нли онај начнн уцравл>а. Али сад. кад све то за»нсп и од његова учешћа н од његовога одобрења, бога мн нека добро отвори очи: јер ако му се што деси. што му није по во.ђи. ако м\се нешто наговари. што не може лако да носи. онда ту пма ц његове кривице. Ми још нпсмо једна велика п моћна држава п у физичком и у моралном погледу. па да можемо пробати свакојаке правпе. него смо тако још нејакн у сваком погледу. да треба добро да се држимо најбол.е познатог и најбоље опробаног правца. на баш п ако хоћемо. да ноћемо и новнм. неиознатим нравцем. треба најнре да испитамо земл,нште . на онда тек да стајемо. С'а разних страна преноручују се разни нутови. а што је најгоре. у овом нашем малом и једноставном а по образованости и богатству и једнолпком народу, праве се силом некп сталежп, буде се сталежке страсти и драже једни нротив других. Једни ласкају богаташима. други кукају за снротињом. трећц вичу на чиновннштво. а четврти погледају

на сељане. Који тако раде. верујте. да то нису прнјатељн народни; јер народ се не састоји нн нз јединих богаташа. каквнх код нас на жалост мало има: нп нз саме спротнње. које код нае на срећу најмање има; иити опет пз самнх чнновника нли самих сел.ана: све то чјши један народ. свп ти елементп заједно саставл,ају један народ. Код нас мање нма сиротнње. него ма у којој другој землј Н . но ма колнко да је има. треба јој номоћн. треба уклоннти све оне сметње. што јој етоје на иуту. те да може нонравити евоје стање, а не заваркнватн је: _ шарен'1м лажома~! Ако код пас н неиде све како треба. за то ннти је крнва еиротпња. нпти богаштина. нлти чнновнпштво. нитн земл.орадннштво, већ је кривица у првоме реду до наших оашти. неарилика. у друтом реду до неаоштених и безкарактерних лули. а у трећем реду до лењштина и аразиослова. Ни у једном народу не могу еви носланиип бптн представннцн знања н науке. а у пашем још мање: али свп могу бити поштенп п карактерни људп. могу бити иатрноте. којц -Ђубе своју отаџбину. а таквих је синова доста родила ова ::емл.а. Бпрајте таке л>уде, онн неће осрамотпти своје бнраче. они неће решити н оно. што се неда цзвршитп. онп неће товарнти н оно. што се не може носитн. Бпрајте таке ллме за народне посланике. на се нећете кајати! Ми вам ирепоручујемо капдпдате _ нарохно-либералне странке не само за то, што онп прииадају тој странцн. него ноглавито за то, што смо уверенн. да онп нмају сва она својетва, која красе народног посланика н што су њнма општн народни ннтересн впше свакнх других почесних. партпјских ннтереса и будућност отаџбпне дражнја. него н])пвремени успех, ма које странке. Све нолитпчке партије. ма колико их бнло. то су прнвремене. прелазне Форме народног жнвота па такц су и њиховп ннтересп: а сам народ у његовој целинн. то је нешто стално. вечно. па таки су н његови ннтересн. Ако нрнетупајући гласању нмате жнво пред очнма свој парод и његове интересе. онда нећете иогрешити. онда ћете својим гласом послужнтн својој отаџбинп. _Вндело- нам јуче одговара на наш ч.1анчић од уторника. којпм емо одбнлн чланак впделов од прошле Недел>е. Тај својохговор завршује .Видело" уверењем. да смо оннм својим чланчнћем иоказали да смо _палн с коња на лчиарм.а. Мн смо миелнлн да смо оцим евојпм чланчићем наналн. па и цали. на ,,Видело°', ал кад .Видело" само тако свечано прнзнаје да смо пали на магарца. ми смо сувише учтнвп а да бпсмо се протпвнлн тој трогателној изјави. те јавл.амо читалачком свету. да смо виделову признаннцу исправно нримплн. У нстом горехва.кеном .Виделу" нзјав.кује г. Михаило Павловцћ. да је оно пожаревачко пнсмо овдашњем одбору нацредне странке Сда ли баш дично председнику. то ие јемчимо .

штм га овнх дана штампасмо .-ЈаЈлмо. Мн ћемо у своје доба на нскање свакога кога се тцче, доказати сведоцима. да то ппсмо није лажно. ТТТто се иак тнче сц.шлногта средстава у партајској борби, мнслнмо да нам ннко неће замернти, што не прнмамо лекције у солидноети од Бонтуовнх прпсталица. ЧАСТАН МИР У СТАР01 СРБИЈИ • Наставах; ....Али као зашто би се они потрудши толико ? — кад — ннје ји само разбојнинггво саставни део тгрске државне економијеУ Ајдучки аанат. као такав и сувише је опасан да му се Портвнп чнновницн смеју јавно одавати: зато су они мудри — па га врше преко другог! Ајдуцн, на пример. покраду нли заробе каквог путннка. нли опљачкају какво богато седо. Паша се п »макне ако се капво повеће чудо деспло, н потера хајку на ајдуке: па ако их \-хвати. онда нх држи у затвору докде год се. на прнмер. не растану еа приличном партијом пљена у внду — .бакшиша-'. Онда се опет злнковци пусте да чине старо до нове хајке н тако дал»е. Ја ово велим јер је сада већ позната ствар да су ајдуцн што заробшпе нашег г. Сутера- успели бнли да утеку непосредном помоћу турскнх властн. Онн су. имено. већ сатерани билн на полуоток Касандру. ц етојали су нзмећу и и војске мора. али нм .бакшиш~ даде крнла! Сол\-н-град гдејаово н пншем лежи у средсредн једног ајдучког пашалука — тако да пре неке недел>е ннсн био снгуран главом ко бп изишао на брдо да вндиш његов старн замак — а један давнашњн мештанин ме уверава: да. ма да је стотнна ајдука које кад хватано и пупггано. он се не сећа да је и једанједитн отншао на вешала. Та једну од најлепшнх палата овдашњпх озндао је један пјлуку оетаеци. а свету у опште позната је под имепом .убичева кућа.~ Ту скоро двајестина њих дотерано је везано. и леаге где треба. али се говсфи да нм је .паша обећао да ће нм опростнти. .Наравна ствар да се већ слободно имен>је и цн*ра коју су паша и његове бнмбаше прогутале у овом пазару. МеКутим, мора се прпзнати да ајдуковање у Старој Србнјп ннје пимало тако поиуларан занат као у Маћедоннји и Епиру. Тамо су рећн н сл\"чајевн робл»ења: и разбојницн косовеког внлајета још нису достигли савршенство г-јдучке |уцењачке| тариФе. Срискн живал>. иа био он хришћанскћ или мусломанскн. по својој прнродн је миран н раден. н ајдуковање му неиде так «ј .га руком као окретноме Грву илн Шкнпетару. Да. пак. ајдуци нзлазе и из таког народа, најбод>е нам доказује до каквог се степена морало попети беснило његових управл>ача. Од евојс стране. читалац ће лако моћи претпоставити. да је у овом чаеу присуство јевропскнх путннка у Старој Србнји турским властнма еве друго само не ирпјатно. Било је време. до душе. кад је путнпк еа ннглсским иа«-ошом у џепу могао бнти сигуран да ће га бар званнчни Турци решиектовати. То је време — а1а«! — прошло: а еопствено искуство ево ме је увернло. да инглески пасош не само шп» нпје вшие ннкаква залога за личну безбедност. него је баш напротнв. основ свакојаком мешању и впњењу од стране званичинка. И доиста. у колико се косовског вилајета. тнче. поступањс са британским поданицима и агеитнма права је напаст. Тако један наш допнсник био је затворен близу Ири-зрена н излохен свакојаком понихењу. Један други је. у пркос инглеских му паппра. дочепан у Скопл>у. лишен својнх папира. и отпакован у Солун. Једног опет растурача пнглескнх и другнх ст|>аних библија _ неста.10 је~ јееенас код (*.' Ннглсза К јј ц ј.- ј'*два •лкуил.ев н«ких 30.000 дјгкпп

Призрена. а турске власти веле да никако не могу да га наћу. Мећутим његов претходник је био. на пре неколико недел>а у Прнштинн са пасошем ухваћен н у дотичну тавницу бачен — иоред најгорнх злочннаца. — осим што су му књнге конФисковане бнле — а све су ово дела. не простих и глупих *анатнка него. званичних паша и мутесариФа. Сам хелећи да препншем неке внзантијеке натпиее са неке разрушене зиднне нј Јустинијановог доба. у горњем граду у Скопљу. ја добијем дозволу да то учиним по једном Грку, чиновнику у тедеграоу. Ади. ма да је нужна дозвола арахена и д«»бивсна. као и да онај стари зид нема никакве стратегнјске вредностн. војна власт у Скопл>у тражила је од телеграФског оделења да се одма отера онај јадни Грк. кога је сва крнвица била шт<> се показао услухан према једном Ннглезу путннку. Ннти ту има човек какве кензулске заштнте. Солун је најблиха дипломатска агенцнја. а то је дан растојања од Косова. над којнм се вилајстом њена јурисдикција вршн — али се дотичне паше просто ругају представницима Њеног Велнчанства. Најозбил»ннји протести. у најгорем од поменутнх случајева. остали су без икаква дејства. а сумњатн је да ли ће и надлехна апелата у Царнграду донети бол»их резултата — тако је ниеко тамо пао утицај инглеске. Кад се помнслн пак на велнку политичку важност Старе Србијеу данашњем часу, то се мора јако халити. што у целом том крају нема нн једног брнтанског застчикика. Душа вал>а. лане послаше у Прнзрен е нарочитом мнеијом конзула Г-на Сант-Џана. и он добродође са изношењем на видик грозне анар^ије у коју је земд>а запала. Ади га лорд Гранвил> одатле премести. и више се непобрнну да му наће заменика. Та по мњењу нашег спољнег мнниетарства Стара Србија ннкако и не постојп. него је просто један део Арбаније. — У оеталом, вал>а >-памтнти да поједини елучајеви. које сам ја у овом писму навео. јесу ипак про« те белешке једног пролазног путника. па да оне морају стојатн тек у новој незнатној сразмернци према страховитој целпнн дитичног стања ствари. Иа опет ово мало што испрнчах довол»по је зар да покахе. да ее постојећи одноеи у Старој Србнјн немогу више трпптн. Турчии се ево показује непоправл>нв н онда кад му јасно пред очн нзлазе опасности стране окупацнје. Управа је да не мохе битн гора — гора но у најгорим данпма турске исторнје. Јер не сами да се најновија обећања о реФормама заборавл>ају. него се н сви старн -хатнхумајуми и .'Ганзимати- у ветар бацају: п ту нема внше гаранције ни за живсгт ни за част ни за нмаовину хрншћана. Сведоџбахрншћанина ни дан дањн невреди код суда. нити он пма каквог гдаса у местној уирави. Донста. од чуда се човек мора питати: иа докле ће велике снле дозвол>авати оваку наклену анархију у самоме срцу Јевропе? «Свршвће ее.) ПОЛИТИЧНИ ПРЕГЛЕД Наш нодузваничии орган _Вндедо" пожурпло се. да најкрупннјпм словима дементује вест некнх београдскнх дистова. да је настала мннистарска криза. .ВиделУ се допада да. нзмећу осталнх. и нас теретц нзношењем такнх вести. ба- . јаги у нартајекој це.вн. што стојимо пред накнадним нзборима за народну скушнтину. Колико је то бенетање смешно илажно. доказују посдед њн бројеви нашег лнста. у којнма нн спомепа нема о томе. Но ево други неко. и то иријате .ћи н савезннцн виделоваца трубе баш у очи избора такве вести. Последњи _Пеет. Лојд" доносн денешу полузваннчпог лнста _УнГ. ПОСТ" нз Београда од м о. м. ове садрхиве: