Srpska nezavisnost

— 373

је започета иериода ове Народне Скунштнне. Колнко је тврдо Моје уверење, да Србнју само на томе путу чека сигурна будућност, тодико Мн је милнје, што и нредставништво Мога драгога народа неколебљиво корача стазом по отаџбину тако корисном. А у колико је на горе поменутом части нуном путу напретка, реда и државне мисли ова сесија Народне Скупштине на сметње и тегобе нанлазила и у колико их је с.авлађиватн имала, у толико ће веће бити право љено на благодарност Моју н Мога народа. Како је по углед и по интересе земал>ске корисно неговање добрпх одношаја са страним државама и иравнлност држања Србије у мсђународннм питањима, најсветлије је доказала она срдачна предусретл>ивост којом су решење ваше о обновљењу Краљевства у Србијн све државе поздравиле. Ја сам особито срећан што могу данас пред вама изјавити коликом благодарношћу пспуњују Краља

ду с редом државним. јер |е само у том складу њихова илодност и њихова трајашноет. Јасан доказ да иостојано и с дубоком мишљу желите озбиљна јемства за развитпк здравога политичког живота у нашој отаџбини дали сте другим решењем о иромсни Устава, којим су за тај велики иоеао сви претходпи кораци извршени. Поштованн носланици, Изричући вам Своју владалачку благодарност на труду који сте с Мојом владом поднсли око иослова земаљских за време ове сесије. Ја вам желим срећан пут, и овим закључујем седнице Народне Скупштине сазване за 1881. годину.

дописи

Врања. 5 јуна Избор посданика 15 и 31 Маја. Ворба на биралиштима народних новашега симпатије СЕИју владалаца )е- ј сланика 15. и 31. маја ове године нока-

вроиских, коЈе су том приликом нрема Мени н Србији на тако свечан начин посведочене. Особито Мн је мнло, што је ова сесија Народне Скупштине одобрењем уговора о иловндби с Аустро-Угарском довршнла низ уговора са суседном монархлјом : што је. дал»е, одобрила нзмену и доиуну уговора с Велнком Британијом: што је одобрила трговачке уговоре са Сједињеним Државама Северне Америке, с Краљевином Холандијом и е Краљевином Грчком. Са сваким тим уговором стечен 'е Србији по један нов услов за широк међународни обрт, но једно ново сведочанство пријатељских одношаја са страннм државама. Са задовољством видим да је труд ваш око законодавства земаљског највише служио жнвој потреби економнога развнјања земал>ског. Финансијскнм законима створнли сте земљи буџет државни којим је потпуно осигурана знаменита тековина нашега времена, грађење железнице у Србији. Решењем о зајму за расираву аграрнога шггања у новоослобођеним пределима ви сте прибавилн нашим тамошњим држављанима олакшице и користи, отаџбини сте стекли још један доказ за њен добар глас, а себи право на захвалност њену. Решењем о инвалидима ви сте учинили нову племениту жртву на олтару отаџбине. ви сте стварну важност дали закону који је вотиран да помогне тима мученицима наше борбе за независност и ослобођење. Законским чланцима о штамни и о скупштинеком пословнику довели сте нрава у потребну равпотежу са дужностима и показали сте, да у нашој отаџбинн политичке и грађанске слободе треба да се одржавају у скла-

зала јс величину свести и карактера народа срнског. Геније срнски појавио се у свој својеј величинн. Ми сматрамо да је ова борба већа него борбе на Шуматовцу. Нишу, Грделици. Идеја , цел — једна ; али ирилике , али услови борбе различни. На Шуматовцу, Нишу и т. д. отворено се видео непријатељ н проста је ствар била јуришити нушком и сабљом: алн борба на бојпштима изборним 15 и Н1 маја ни издалека није изнела на видик све шта је на коцки, све шта је требало бранити, све за шта треба иатриота сраски да да свој глас па да очува што му је мило и свето. Па није само да то није изнесено, него је још сакривено. Па још како ! У меI сто да се каже, какви су животни ннте| реси у ннтању да се реше на скупштини , на против то је забрањивано и на против говорено је оно што није требало и што се по нравилу ннје смело говорпти, — говорено је: Краљ оће овога а неке онога... На биралншту дакле иосланика угушавана је мнсао о избору иосланика а истицано оно чему није онде места и што се није смело истицати, истакнут је прави — плебисцит. И то се чинило безобзирце сним државним средствима. Доста је споменути да су баш пред те изборе на брзу руку послани у дотична места шест нових начелника окружних н још више среских... Велика и крепка свест требала је на да провиди кроз ту маглуштину иравн предмет борбе. Геније српскитребао је да се појави па да у тој борби одржи тако сјајну победу. И тако је било. Народ је видео н заиамтио како су наступиле ове садашње наше прилике. Народ је видео и занамтио је , да је пре ових садашњих ирилика, наша _пријатељска суседка АустроУгарска 1 . у своме искреном и нежном иријатељству које само она уме у изобиљу да нокаже изволела иохитатн да нашу независност и ироширење државно нредусретне са захтевима из СФере својих интереса, захтевима у пуноме смислу освајачким. Свакоме је било ичевидно да

су ти захтеви отишли тако далеко да у- ј грожавају нашу економну будућност, наш опстанак. Њој је мало било штоје нашу народпу а не шовинистичку борбу силом одбила од граница наших природ- ј них елемената; њо) мало беше што јс херметички затварала пута нашој рође- ! ној браћи да нам дођу у иомоћ за таку нашу борбу; — она се још крену са св> \ јим захтевима , да српску нелависност, српском крвљу извојевану и Евроном припознату, дохвати у СФеру својих интереса... Није било Србина, у коме је сриско \ срце куцало и који је сриски образ но- ' сио , да би могао на таке захтеве при- ј стати. У овоме духу достојно се држала и ! наша влада ондашња. Како је она у појединостима бранила нрава и интересе наше отаџбине нрема тим захтевима наше „иријатељске суседке и наравно ми нисмо у то могли бити посвећени ; али смо видели горостасно дело њено. да је она одступила а није хтела послужнти те захтеве. То је заиста натриотски! То је достојанствено ! А ондашња онозиција . виделовцн . да неби нала у засенак пред таквнм патриотским држањем владе, надметала се да се бајаги још више направи бранилац сриских интереса против истих захтева наше „пријатељске суседке и . Она је на сва уста свога органа разглашавала да су исти захтеви сасвпм убитачни за нашу државу ц народ; она нроиоведаше да исти захтеви нису основани ни на каквом праву и да Евроиа берлинским уговором нијс хтела и није могла хтети да нашој независностн и нашем опстанку државном намете таке захтеве: она проиоведаше на сва уста свога органа да се ми можемо н да се морамо избавити од те несрећне опасностн. Али шта би од те онозиције која се том борбом разметаше ? Коловође редакције њенога органа, преко лествица те перфидне борбе, једног мутног дана искренуше на владу ! А на влади они исти „Формулом- за „Форуулом 1- дадоше тој истој Аустро-Угарској оно нето све. што је она и захтевала да дохвати у СФеру својих интереса !!! Како је хтела АустроУгарска онако је и иостигла да се српска железница преда злогласномс Бонтуву, који дође силом протекције аустроугарске а без икакве гаранције за нашу железннцу и наше стотине милиона динара, што се врло брзо онако грозно осведочи. Какав је хтела Аустро-Угарска онакав је н закључила са владом наше државе трговачки уговор. На срамоту српске државе и још већу срамоту српске незавнсности, послужено је захтевима Аустро-угарским, да нашу независну државу сад веже турски уговор из некадашњих далеких времена кад није ни било срнеке државе којн није после вредио ни за вазалну Србију. кад су други мужеви били на срнској влади ! Какав је хтела аустроугарска онакав је и закључила уговор о пловидби на Дунаву, у наточ братске нам Бугарске и Румупије. Живце живота и будућности српске завезаше ти уговори. Сви наши највећи и најснгурнијн цриходи државни, на и сами државни данак. тај основнц услов за опстанак и углед државс — то јепостало залога аустро-угарске-бонтуовске инте! ресе. Наша рођена браћа из Аустро-У-

гарске више немогу доћи нама да буду синови и грађани срнске отаџбине као до сад. Срнски јунаци што се борише за срнску слободу против туђинског насиља, сад се за то називај) „злочинцима и и рукама српских власти предају се на аустро-угарско стрелиште. Према вековној покровитељци српској, вером и крвљу сродној нам великој и д чној Русији избегава се и прекорава се сад и сама реч. којом би се захвално спомепуло њено велико и светло ослободилачко име. Па ни сама светиња наше прадсдовске свете вере и цркве не оста па миру, јер докле је циркулирао распис маџарског министра Тисе, да наш митронолит руским рубљама нрави некакве агитације против аустро-угарске и док ни чим није ни сенка сумње за то доказана. похитало се да се направи узрока те је митрополит свргнут са управе црквене, не штедећи религиозно осећање народно које је тим из дубине најосетније потресено. Сфера интереса аустро-угарски све заплавила! Све, што се у онозицији говорило на сва уста да немора, да неће, и да несме бнти — то све утињено је у највећој мери. Наша дична, крвљу извојевана и Евроиом призната неза»исност пошло се да се сведе на мртво слово на хартији... Народ српскн заиста то није хтео и није могао то хтети. Народу никад није казано да ће се то учинити. Напротив, као што наиред наведосмо, проповедано је. да то неће ннесме бити,ијош народу су на сами дан избора носланика депешама саопштавана некака иријатељства. некаке олакшице за трговину и за извоз стоке. Тек после народ је горко изненађен тим свршеним делом. Благослов или клегва народна за такав рад јединствено је на људма, који се из редакције виделовачког органа нопеше на владу. Са положаја владе они окренуше леђа борцима што осташе на биљези. Са нуннм шакама новаца државних и силом власти они стварају за себе нартију, којој по својој вољи измишљају назив. Као печурке ничу за ноћ „напредњацн и и „напредна етранка-. Сва средства они употребљавају. за њих ништа није скупо да употребе за одржање и умножење те своје чудотворне биљке. Оно њино „за ц награђено је са чим јс ко хтео. Највише пак изађе на видик њино силно аванзовање у државној служби, а напротив гоњење других, где су како њини интереси захтевали. Занста нема примера, да су аванзовали и то са великнм скоковима сви бутун чиновници носланици владини, сви 1 сродници посланика присталица владиних, сви за које су се но^ланици при| сталице владине ма из как^х интереса својих сопствених заузимали, да су бивши писари последње класе као посланиници иристалице владнне одједанпут скакали за окружне началнике, а напротив да су нензионнрани, премештани н истеривани сви други. — као што је то чињено за време регрутовања „папредне странке- и гласања њиног „за". А за то је. новрх стотнне милијуна уговорених за Бонтува. одкинуто од уста нашег сиротног народа још сто педесет хиљада динара ! Тако скупим моралним и материјалннм жртвама. силом државне власти а све о трошку народа. онн створнше анарат, који је њимп једнако гласао _за и

— Међу толикнм цвећем, што се рас- 1 цветало спрам сунца славе, рече Каналис с емФазом, нађе се диван цвет, који као наранча носи свој глатни нлод међу толикнм мприсима духа и леноте — дивно дрво, нрава нежност, подпуна радост, и баш оно ми умаче.... Каналис глсдаше у свој ћилим. да не би дао читати у својим очима. — А како, узе наново реч пошто му се новратила хладнокрвност. како да човек у по опојна мириса ових леиих напира. ових Фраза шго обузимају главу, како да пронађе оно право срце. ону девојку и младу жену, у које љубав облачи на се одсћу ласкања и која нас љуби ради нас. воја нам доноси срећу ?... Морао би човек бити анђео и демон, а ја сам само частољубан известилац за прозбе... Ах, брате, слава начини од нас нишан. у који гађају тисуће стрела! едан од нас оженио се богато, благодарећи воденој једној песми својој, а ја, многе ласкавији, много прикладнији заженске, ја ниеам могао да погодим... јер... љубиш ли ти њу, ту бедну девојкуУ... запита гледајући у Лабрнјера. — Ох! одговори Лабрнјер. — Е дакле, рече песник узевпш свога нријатеља испод руке и наслонив се нањ будисрећан, Ернесте ! Ја но случају нећу бити спрам тебе неблагодран: Ето си сад

богато награђен за твоју оданост, јер ја те великодушно остављам са твојом срећом. Каналис да се номами од муке: али му се није дало да иначе постуиа и тако он се извлачио из своје беде, правећи отуда нодументу за своју величину. У очима младога реФерендара показа се суза, он се баци на груди Каналису и загрли га. — Ах. Каналису, ја те нисам потнуно знао!... — Шта ћеш V... Ко ће да обиђе свет, томе се хоће времена ! одговорц песник са својом емФатичном иронијом. — А помишљаш ли ти на оно грдно имање? заиита Лабријер. — Ех, човече! а зар оно неће доћл у добре руке?... викну Каналис пратећи своје речи милим нокретом. — Мелкијоре. викну Лабријер. ми смо цријатељи на живот и смрт! Он се рукова својски са несником и нагло оде, јер је било крајње време, да нде до госнодина Мињона. У тај иар навалили су на гроФа Лабаста сви болови, којн су нањ чекали као на жртву. Из кћерина писма дознао је за смрт Бетине Каролнне и за сленоћу своје жене; а Димеји му мало час иричаше страшну забуну са Модестином ! љубављу.

— Остави ме сама, рече свом верном иријатељу. Кад поручник затвори врата, несрећни отац баци се на један диван и тамо остаде ухвативши се обсручке за главу. плачући оне ретке, мршаве сузе, које дођу међу тренавице људи од иедесет и шест година, а не одлазе оданде. које их ноквасе, брзо се осуше и опет дођу једна од последњих роса човечије јесени. — Имати милу децу, имати обожавану жену, та то је дати више срдаца, па их изложити ножевима! викву он, ђипи као тигар и нође по соби. Ко је отац, тај се нредаје несрећи везан на рукама и ногама. Ако нађем тога Дестурна, ја ћу га убнти!... на сад имајте кћери!... Једна се маша за ниткова, а друга, моја Модеста, за кога? За подлаца једнога, којн је вара под оружјем нозлаћеног панира једнога песника. Ајде да је Каналис! Не би зла толико било. Али тај заљубљенички варалица!... ама ћу га удавити мојам рукама... рече и нсхотице учинп нокрет страшне енергије... А иосле ?... питаше се, ако ми кћи пресвиене од туге! Макипално гледаше он кроз ирозоре отела „кнежевскога и н седне на днван. где остаде неиомичан. Напори од шест путова у Инђију, брнга при спекулацији, оне многе опасности у којима је био

и избегао их, на толика туга носребрила је косу у Карла Мињона. Лепо његово војннчко лнце са тако чистим цртама, смагнуло је сунце Малезијс, Китаја и Мале Азије. оно је добнло величанствен израз, који је у овај пар изгледао узвишен. — А Моиженод ми вели. да не сумњам у онога младића. који ће да мн говорн о мојој кћери... Један од служитеља, пгго их је Лабасти узео за ове четири године н кога је одабрао међу толикнм својим потчињеиима. иријави сад Ернеста Лабријера. — Ви сте, госнодине, дошлн од стране мога нрнјатеља Монженода? рече му. — Јест. одговори Ернест, који бојажљиво носматраше ово лице исто онако суморно као Отелово. Ја се зовем Ернест Делабријер, у роду сам, господине, са нородицом последњега председника министарства, коме сам за времс његовога министровања био лнчни секретар. Кад ће да надне, његова иреузвишеност ме намести код рачунскога суда, где сам реФерендар прве класе, а тамо могу постати известилац за рачуне... (Наставнке се)