Srpska nezavisnost

— 401 —

жестого се гурала маса у цркву. Ето, одговорите Петрограду на н.егово скептнчно питање: „у чему се састојала Скобел>евл>ева понуларност"? Ту је генерал Духоннн ноказао руком на масу народа, која је толико бнла узбуђена, да је бпла | готова па убпјство. „Народ хоће ! свога вођу да спроводн кроз Москву." Ту су потекле сузе гепералу Духопину велн доппснпк, п он ме | остави". ПослеЈњи тренути,и пребивања I ираха с.\авно1 генерала Скобелева \ у Москви. Од првог тренутка жалосне вести о смртп „белог генерала и па све докле му пнсу тело I из Москве однелн, показпвао је народ свима могућнм знацима колико му је тешко што му немпла смрт одузе понос п дпку, л>убпмца н узданнцу. И што се впше прпблпжавала мпнута последњег онроштаја са великим п драгпм покојнпком. тимјевећма хитала сва Москва да се поклони драгоме праху. Народ нпје пмао речи с ко.јнма би пеказао своју тугу и евоју жалост о несретном случају, о прераној смрти свога л>убпмцајунака. Куда се год окренеш, впдшп где народ горке сузе лцје, и н>пма орошава ћивот безсмртног вође велике и бесмртне руске војске. Између 27 и 28 јуна последљу ноћ пребпвааа ћивота М. Д. Скобељева у храму тросветител>а, толико је народ нагрнуо у цркву. да је све до трв сахата у јутру бпвало око ћивота до 50 хпљада л>удп. Од саме зоре народ се почео слегатп око цркве, тако да се нпје могло у њу ућп. Једва је после војека начинпвшп у два реда спалпр . учпнила могућпм приступ у цркву. Поред саме цркве стојалн су меснп московскн пукови п ученпцп војених завода. Дал>е је стојао 1-вп козачки донски пук на коњима. а на мосту који сједињава курску железницу са Нпколајевским стојала је 1-ва батерија треће гранатирске артиљерпјске бригаде, са шест топова. Та је батерпја нарочнто по царској заповестп, дошла из Можајека да учинп последњу почаст Скобељеву. Сва лпца, која су добила позив да прпсуствују у црквп при литургпјп и опелу дошла су у цркву после 10 сахатп, п не гледећи на врло малп број билета п на строгп ред. који се подржавао у храму, при свршетну богослужења осећала се бп морао на њу да се попве као мннистар за инострана дела: али Капалнс ну је без стида рекао : Ваша преузвишеност бнла је узвншена! — Колнбо бн нх се л>уди, као н Каналнс, нзлечнзи од свога пренемагања неуснехом, који би нм се у маленвм дозама давао !... Ове мане, полакше у кићенпм салонима подгра!,а сен-жерненскога, камо свакн поуздано доносн свој прннос у смешностн в где се овај вид разметања. намепгган,а и уннога напрезања, ако хоћете, одбија о околну нретерану раекошност, о богато одело, које ну служе можда као нзвињење — те мане норале су знаменито падати у очи далеко у провинцпјн. где су смешноети од сасвим друга рода. Каналис, у исти мах разметљив н усиљен, није се могао нреокренути: у сувачи v коју га је бацила херцегнња, имао је наде да се расхладн: а уз то он је н сувише био Парижанин, нли ако хоћете. сувише Фрашуз. Парижанин се чуди, што није све као у Паризу, а Француз, што није све као у Француској. Добар укус у томе је, да се човек прилагођава туђем начнну, али да не нзгубн много од свога карактера, као што је чинио Алкивнјад, овај узор за џентлмена. Права љупност упружна је. Она се нрилагођава свима околностпма, она је у скадностн са свима друштвеним

нека тескоба у црквп. Света је било п сувише у цркви. Сва је црква била окпћена цвећем, п преставл>ала врло дирајућу и потресајућу слику. Сам катаФалк и ћивот бпли су покривени најдивнпјпм венцима. Па чак и цростпрке око катаФалка биле су обасуте цвећем. Двалавровавенцависпли еуса бслвм лентама на катафалку. Натписи на њима бпди су такође бели. Први је положио генерални штаб, на њему је на средпнп бно натпис: „Хероју, војсковоћи, Суварову равноме, М. Д. Скобел>еву. гепераднп штаб". На другоме, когаје послало пронско земство. стоји натпие: „Славноме рускоме патриотп - јунаку од гласнпка пронског ује.зда" 1 . Сем тога за нреме лптургпје донсшени су још неколико венаца ме})У којима је један био псплетен од белога цвећа а у средпни је био крст од црвеног цвећа. Тај венац послало је друштво „црвеног крста". И уредник „Мословских уедомости " М. Н. Катков послао је венац, а такоћер и редакција _Новог Времена". У црквп су бплп још неколико рањенпх јунака , који су са њиме делилп у рату добро и зло. Сви они зажелели су да се опросте са својим вођем, п да се ослањајући се на своје штаке дубоко поклоне драгоме праху. Лено је било видети како су се према њима односили у овој прилици впши Официри. који су билп редптел >и тужне свечаности. Они су пх са особптим поштовањем испод руке спроводпли да целивају драгп прах, великог јунака руског и словенског. Пристунан је увек и за живота био Скобељев сваком руском војнику, нриступачан ће бпти и после смртп. И смело и отворено прпстунао је свакп к ћнвоту његовом, као год и у време рата, само сада што су друга жалосна чуства обузимала свакога, а на устпма не беше више громко „ура" , но тужни и тешки узднсај, а у очима горке сузе. Пред ћивотом с десне стране стојала је сестра покојпикова". Н. Д. Б. а за њом сва остала родбпна и својта покојнпкова. На литургијп од самог почетка присуствовалп су: Московскн генерал губернатор, кнез В. А. Долгоруков, војени минпстар ген. Вановски, бпвпш мпнистар двора, гроФ А. В. Адлерберг, који има рођену тетку нокојнпкову за жену. А. Н. Полтацевој н његов син, гро« Н. А. Адлерберг, гроф Е. Т. Баранов, туркестански генерал-губернатор М. Г. Чернајев и кнез Имеретинскп. А. прп свршетку погреба дошлп су: пр<?лнкана, она уне да се обуче у јевтину хал>нну, која само кројем сво}им пада у очи, кад хоће да иде на улнцу, у несто пгго ће да се накаради перјем н дречећим накптом, војим се товаре извесне граћанке. А Каналис, руђовођен женом, која га је л.убнла вшпе себе него њега радн, хтео је да он прописује закон, да свуда буде онај, који је. Он је мпслио, да његова нарочита птблнка иде с њиме, као пгго хоће да се варају некоји славнн мужеви парнеки. Каналис улазаше у салон на проучен начнн, а Лабријер се ушуња као пас, којп се боји да ће добити батине. '— А, гле мога јунака! рече Каналис, оназивши Димеја, пошто је проговорио коју реч са госпођом Мнњоновнцом и поздравио женске. Ваше страховање је лн се умирнло V наставн, пружившн му руву с енфазом: алн се оно појмн сасвим, кад човек видн госпођицу. Ја сам говорио о земал.ским створовима , а не 0 анђелима. Опште држање показнваше, да очекују разрешење ове загонетке. — А ! ја ћу то узимати као тријумф, наставп песник, видећи да свако желн објашњење; јер сам убезеквуо једнога од оннх жељезних л>уди, које је Наполеон знао да нађе, да од њнх прави шнпове, на којима је хтео да осннва царство. н

граћански губернатор В. С. ПерФи .тев, вице-губернатор И. П. Красовски, кмет градски В. Н. Чичерин, М. Н. Катков , представници свију заведења, друштава и слојева из Москве, и доста ограничен број госноћа обучених у црнину. (наставиће се). ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД У турској ирестоници овлавао је неоиисани страх од како се дознало за акцију Енглеске у Млсиру. Највиши крутови динломатски и све новине без разлике гледају са ужасом на развитак догађаја иред Александријом, јер се нлаше да се из тога не изроди поново источно нитање. што би данас значило ни мање ни више но нитање опстанка турске царевине у Европи. Нарочито. вели се, изненадила је и поразила турску дипломацију вест, да су евроиске велике силе одобриле поступак Енглеске. То је доказ, да су неке велике силе морале обмањивати Турску и обеКавати јој своју потпору. само да не попусти захтевима Енглеске и Француске односно интервенције у корист КедиФа. Но то је, у осталом, сасвим споредна ствар. Главно је. као што се све више потврђује. да енглеска влада није ни тражила пристанак евроиских великих сила, бар не аристанак Немачке и Аустро-Угарске, чији су полузванични листови на први глас о бомбардману пред Александрпјом похитали с изјавама. да немачка н аустро-угарска влада одобравају поступак Енглеске, ва&да да тиме покажу пред светом да је Енглеска са знањем њиховнм отворила ватру против Александрије. У исто време саопштено је званично у енглеском парламенту , да су Немачка и Аустрпја признале бомбардовање Александрпје као потпуно легитиман и оправдан акт, а ту изјаву могла је с правом учинити епглеска влада. што су полузванични листови тих двеју држава то исто рекли. Било да је Форма те изјаве енглеске владе повредила осећаје Немачкнх и Аустро-угарских државника, било да су у Бечу и Берлину нашлн се увређени сувуше огромно да би могло трајно бити. За такве ствари може као која послужити јехино време. Али може ли се то заиста узети као тријумФ , нојим се ја могу поносити ? У томе ја нисам ништа учинио. То је био триумФ мисли над делом. Ваше битке, драгп мој господине Димејп, ваши јуначки јуриши, господине гроФе, једном речи рат био је облик за мисао Наполеоневу. Од свију тих ствари шта је остало? Трава. пгго их покрива, не зна за њих ништа, усеви им неће знати ни места казати. п без историка, без нашега писма, могла би будућност и не знати за ово иројско време. И тако вашпх петнаест година борбе само су мисли и то ће спастп царство, јер ће песници од тога начннити песму. Земл>а, која уме такве битке да задобије, треба да их зна и певати. Каналис застаде, да погледом баченим по лпцима покупи данак удивљења, који су му ови л>уди из ировинцнје дужнп били дати. — Господине , ви нећете сумњати у тугу, пгго је имам не могући вас видити, рече госпођа Мињоновица, премда ми ви дајете богату накнаду тиме, што могу да вас слушам. Хотећи да Каналнса нађе виспрена, Модеста, која се обукла као онај дан,

што је Енглеска у опште без претходног питања. дакле и без споразума са њима. ушла у акцију, и немачка и аустриска влада побијају сада изјаву енглеске владе. и то, Немачка да се није ни могла изјаснити о догађајима нред Александријом, пошто нретходно није ни извештена бпла; а Аустро-Угарска да је са сажал.ењем и условно тек узела то на знање. Но било како му драго, сва ова заплетепост сведочи јасно, а надајмо се да ће се то за који дан п Фактима потврдити, да су Аустрија и Немачка усамљене у овом питању и да против њих стоје Енглеска. Француска, Русија и Италпја. Ово би било значајно не толико због решења мпснрског питање, колико због мпогих нерешених европских питања. која је у последње време покренула себична и грамзпва аустро-угарска полптика уз припомоћ Бизмаркове Немачке. На сваки начин, држање евронских великих сила у мисирском питању имаће одсудног значаја и за нолитичку ситуапију у Европи и с тога вал>а нестрпљиво ишчекивати ток и развитак мисирске ствари. ВЕСТИ ИЗ НАРОДД Из Неготина јављају нам да је већ двапут пзјављено неповерење од стране грађана противу главног кмета М. Лазаревпћа и општинског суда, но Лазаревић неће да сазове збор, бојећи се да га овај не збаци. Зна се да извесни подржавају Јазаревића. јер им иде у рачун да он и даље кметује у Неготини. Али грађанство је сво, са врло малим пзузетком противу њега, јер потпуно неодговара дужности својој. Грађани не могу нмати поверења у човеку који је упрскан крвљу њнховог брата и суграђанина. Зна се у каковим приликама може Лазаревић доћи до кмета. Те су прилике биле н прошле, јер и ; у Неготини, као и свугде у земљи почело се ведрптп; народна свест гони сваким даном маглуштину, те се садабоље познају и слике п прилике. Цзвесно „кумство" је подржавало Лазаревића. наравно онако потајно да се „власи несећају", оно то и сада чнни. али требало би да се п са те стране престане, јер су канда прошле прилике „врдању-. „Да се одржимо- била је лозинка извеснима, али сада сте се вал>да одржали. па шта сад?

кад се ова приповест почела, остаде удивл>ена, па пспустп свој вез, којн јо) је само о памучном концу на прстима висио. — Модеста, ово је господин Делабријер. Господине Ернесте, ово је моја кћи, рече Карло, коме се чинпло, да се секретар мало и сувише понизно наместио. Хладно поздрави девојка Ернеста, бацивши му један поглед, који ће целом свету показати, да га она види први пут. — Опростите, господине, рече му не поруменпвши; велнко дпвљење, које осећам спрам најславнијег нашег песника, довољно је извињење, у очима мојих пријатеља, да сам само њега видела. Овај свежи глас, с изразом, као пгго је бпо у славне госпођице Марсове, очара беднога реФерендарија, који је заслепљен био већ лепотом Модестином, те у својој забуни одговорп узвишеном речи, кад би пстпнита била: — Али он је мој пријател>! — Ви сте ми онда опростпли, рече она. (Наставнће се)