Srpska nezavisnost

— 540 —

лико је до Русије стајадо и од Русије зависило — јер је Јевропа и за вас стара грешница а . „Онда не може бити да имате право"..,. „Верујте имам Ја сам г. ђенсралу обећао да ћу бити савршено искрен, и сад га не само молимда ме до краја саслуша него н да буде први Рус који је опростио сриску критику санстефанског уговора: јер, ја бар, те среће досад нисам био Ја нисам казао, а још мање хтео да кажем, да ми н у том случају, немамо Русији шта да благодарнмо. а најмање да ово што се данас у Србији односно Русије дешава треба или мора да тако буде. Не, г. ђенерале. Велики и неисплатпв је дуг који српекп народ уопште, Србија на посс, Русији н руској помоћп дугује; али Факт. да руска политика нама досуђује и хоће да досуди само оно пгго од какве -Велике Бугарске и може да претече. или њој самој неможе да досуди — а ја се на историју позивам кад кажем да је такав и никакав други и санстеФанскп п берлински покушај Руспје — тај Факт. то дело, невелим да правда — неправда — невелим да налаже — пеналаже — али спада у оне акције које објашњавају па и олакшавају оваке реакције. Дакле реакција је то — риге е* 81шр1е — што вн у Србнјн виднте а ми у Србији трпимо. а кунем вам се не и никако „неблагодарност- српскога народа". „Господпне — знате шта је? У аолитици свакп је неблагодаран кад нађе интереса да то буде. Али мене би интересовало још да знам: каквог интереса пмате ви. данас на пример. да се Руспје одричете а на Аустрију наслањате" ? «,Ја знам само за један — оспм наравно страха од каквог новог Сан-СтеФгна — који је с погледом на Аустрију бар у толико мање основан што у Аустријп и нема Бугара за таке уговоре — велпм, ја знам само за један , а како је он још п војене ирпроде то ће он ђенерала Скобељева више пнтересовати но сваки други Ствар се тиче нашег војничког наоружања. Једна маса пушака (100.000 комада) паручена је на страни, а пут преко Аустрије јесте и најпречп и најјевтинпји. Сад. хтео сам рећп. ако догађаји. ако време покаже да је тај нут и иолитички био најпречи н најјевтинпји — јер су пушке за паре могле и преко Русије доћи — ако т. ј. уопште преко Аустрије те среће до краја и буду онда ће то бнти један досада колико знам и јединп г а 1 8 о п сГ е 1 г е, свакако олакшавајућа околност. за ову владу од које је досада само Аустрија вајде виђала а српека и словенска ствар саме поразе п штете трпила. и -Питање оружја п паоружања, каотакво. нема сумње, врло је важно на п животно; али која вајда вама да га н повол>но решите — да то оружје преко Аустрпје добијете — ако вам аолитика остане иста, какокажете, реакцијонарска"? „Е, па не дамо ми да остане то тако довека". ^Није нужно да останс довека. Нека се одржи док Аустрија добро удави овај устанак у Боснн н Хердеговинн. па то је све што њој н треба". _На жалост то је могуће, да некажем и вероватно, али опет то ће бити само ако овај устанак ненађе довољног од-

Л 2 б $ 1К

Како од великог царства постаје мала држава. предлог поднесен новом министру при ступању на власт.' „Једап мудрац из старог доба хваљаше се, ако не зпа свирати па вијолини. он зна како од мале државе постаје велика држава. Тајпа коју сам памерап саопштити вам, како нисам ни стар, ни мудрац, сасвим је различна од оне коју јс изнео стари Јелип. Са овим обраћам се свима министрима који имају да управљају са великим државама . што је врло трудно , јер множнна послова не остав.га им времепа да свнрају на внјолинн. „I. Пре свега, господо, треба имати на уму да се велико царство, као и велики нолач, лакше може љ •Ј Ове је редове наппсао чувеии амерппанац Ббнжамен Франкдепјош 1774. год. као последљп покушај. да обавестп Епглеску владу н спречн расцеп измећу Енглеске н Амерпке. Исгнна да ппсац у томе ннје успео, алн како у овом сннсу има поука за све вдаде, то мн пвпоспмо нстн нашпм читаоцнма, јер ће у њему накн мноте истнне које и за данашње доба п прнлнке врсде.

зива код народа, код овог „јавног мње-ња", Србије иЦрне Горе". „Па и да нађе одзива, влада има власт и иницијативу, па ће сваку таку струју угушити, или за извесно време сузбијати, а после ствар сама по себи пада. ц „Видите, ја немислим тако. Јер, предпоставимо, а то морамо предпоставпти, да се наше -јавно мњење и заинтересује и као последица тога, да народ, Србије на пр. ирегне да ту ствар прихвати и подупре. то ко би му могао на пут статн?... Влада мислите? Влада је код нас састављена из министара који ако се у своје време у на пр. оном „психолошком тренутку и („аи шошеп! рвуећоЈо^ие") нсби поклонили вољи народа и сили догађаја, они би палп п образовали би владу други л>уди који би имали бити и израз свега тога. — Друго је мене брига и страх". „Зпам. али ако та ваша т воља народа и ц г сила догађаја и нзазове суседну силу, па вам дођу Аустрпјанци" ? „Ја држим да неће смети, не од пас него од Руеије, али свакако — ми би се брангиги и . („Коиз ПОИ8 (Шепдпопв) и . „Верујем, али — „ немате аушака и ! * „Дакле, опет пушке.... Узаман све је то везано једно с другим." „Тако је! II вама, доиста, требају и добре пушке и добра иолитика па без суиње, и млоге друге добре ствари. За то би ја вама онако прпјатељски саветовао: казите шта радите. Неизостајте али и непренагљујте — с' акцијом ! А преко свега тражите и сигурајте себи за рана што више можете пријатеља и савезнпка. Русија вам наиослетку негине, али донекле се можете и треба сами да помажете Зашто нерадите да заинтересујете друге Словене, — на пр. вашу најблнжу браћу Бугаре и ? „Од срца вам хвала што Русију спомињете и ангажујете, и ми се сви надамо да ако одатле што буде и бнће али само, ако бога знате, нешаљнте нас више нпкаквнм „Словенима" — Бугарима најмање". „Шта ви говорите ? онн имају шездесет хиљада војске с ! г То ће г. генерал најбоље знати. Али ппак.... збиља .... мени се све чипи да ви Руси хоћете на те Бугаре и сувише да зидате п рачунате"? „Ја на војску рачунам из једног врло простог разлога — што рачунам на руске официре који су у тој восци а с а (1 г е* је главно у свакој војсци. И најносле што сам н сам учествовао у њиховој војеној органпзацијн, памогу и с те стране да говорнм-. „Онда је то друга ствар. Само.... није згорега помпшљатп на свашта. Нека за то бог помогне тамо коме треба да се очува Балкан од Турака, а мн Србн макар се овамо сами бранили од Швабе„А мени се опет чннн да ви н без невоље хоћете да песимишете. — Изволите ирочитати овај телеграм и ! >Шта? Од Батенберга! Одзив на иетроградски говор и ! „То је најновије што сам добио" ! „За мене је то једно пријатно изненађење и ја честитам кпезу од Бугарске на телеграму као што благодарим ђенералу Скобељеву на поверењу^. П И ја сам врло пријатно дирнут. Знате... . право да кажем... мислио сам .... * „Ма13 — топ§ п' а\ ег раз бсб ГибЛб" ! * Старешпне.

начети са крајева. Дакле. старајте се пре свега, и у првом реду, о вашнм најудал,енијим нровинцпјама, јер када се оне изгубе. остало долази само но себи. „II. Да одвојеље увек буде могуће, иостарати се да провипције никида не буду утеловљење са оиштом отаџбаном\ не дајте пм законе који за нас важе. као пн новластпце ваше трговиие; владајте над њима са строжнјим закоппма, а које ви самп нздајете; не дајте им нн каква удела у законодавној власти. Држећн се тачио овога разликоваља ви ће те радити као што је радио досетл.ивн некар, да би му се лакше одвојно колач од колача, он .је нсте још у тссту тако исеко, да када је био нечен, комадн су се самн од себе одвајали. „III. Можда су ге удаљепе провинције ностале или су освојепе трошком. пожртвоваљем и опасношћу самн становника, или љихов^1 нредака, а без помоћи опште отаџбине. Можда су појачали спагу отаџ бине давајући јој војпнке. а љепој трговнни и марнни откривали иове пиЈаце; можда те ировннције за то и држе да имају неко нраво на наклоност опште отаџбиие? Забора

Немац је.... мучна работа.... ама сад држим да можемо и на његово учешће рачунати Но, станте, да вам и ово покажем а . „Ово је са Цетиња! Е то мора да је нека јуначка депеша — (прочитав). Него и мудри су наши Црногорцн- ! . .. „Ево и одговора што сам им спремио ц баш сад мислио да пошљем у телеграФ. (Скобељев чита и коментарише свој одговор Цетињу). Примећујете ли како еам се ограничио на онште ствари и изразе У али то није без разлога. Нисам ематрао за оаортуно да млого обећавам на рачун самог усганка у Херцеговини. 11о берлинском уговору, то се донекле тиче еаме Аустрцје, јер би се Русијеозбиљно тицало онда кад би, тим истим берлинским уговором, признате државе као Србија и Црна Гора у питање дошле... Разумете ли ме добро? још ствар није сазрела а кад сазре — а мислим да Ае ускоро сазрети и због тога, што се нешто млого ирети из Беча „окуиацшом Црне Горе и онда се нећемо ограничавати на оиште изразе него Кемо мачу реч дати и . * 0 овоме будите потпуно уверени, јер вам према најиоузданијим податцима и изворима говорим". „До неба хвала ђенералу Скобељеву-! „А, да, — да незаборавим. Кад сте ту кажите ми да ли познаЈете ове потписнике (на цетнњском телеграму) ? „Ненознајем еве, али ево оваЈ.... ц овај... су — „војводе-.... овај.... и овај „сенатори- ..... овај други — „секретар сената и .. . ,. а ово је — овога и лично познајем — Фактички уредник званлчпнх цетнњских новнна п Г ласа Црногорца". „Па преко кога ће °Д њ нх бнти најбоље да одговорим — да адресујем депешу а ? „Скоро све једно, али како је деиеша на руском држим да ће најбоље н најбрже проћи кроз руке књижевника н главног сауредника „Гласа Црногорца и г. Јове Павловића. Осим тога он ће се зар понајпре на месту наћи»Хорошо — будет-! „Е сад ја г. ђенерала негато да питам-... _Штогод важно" ? .... „Није .. .. него.... зашто сте ви и Инглеску напали у вашем петроградском говору — сад кад је г. Гледстон на влади и такр добро с Русијом стоји" ? _Ја сам вам већ дао разумети како се уопште нисам надао да ће тај говор тако далеко одјекнутп — и то је, збиља, један разлог што ћу се у одговору на вашу адресу вечерас ограничити поглавито на Форму и на захвалност * — алп што се Инглеске тпчс то ћу нре прпзнатн да сам бпо неполитичан него лп неправичан. Тамо су просто имеповани сви пенријатељи Русијс и Словснства, алн иема с}'мње да не треба све непријатсље наједанпут пападати, и да нама, кад и док имамо ЈТемачку и Аустрију на врату, нетреба Ирглезе дражнтн Ја сам тога ради баш мислио да . во дана одем у Лондон да гледам да поправим илп бар ублажим тај упечатак."* * Ово је Скобел.ев у свом говору те вечерн пред свнма нама потврдпо. * Као што је сам догађај показао ђенера.1 Скобељев морае је се предомпслнтп нлн у самоме часу заборавнтн, јер нас јб ваистину најсрчанијег и најс.1авнијег мц ^овора удостојио. * Скобел>ев није стнгао да иде у Лондон јер је одма усл>ед одговора на нашу адресу одазват бно, алп је фактички настао био да »поправп вите на све , пли још боље, сматрајте ове услуге за увреду која вам се наносп. Ако су становницн ревностпи внговцн, пријате .Ђи слободе, одпеговани у нрннцннпма револуције, нмајте све то па уму алн да подобна осећаља протнву љих употребпте и да их казннте. Када је револуцнја свршена, а ред новраћеп, свп ти ирппципи слободе ппсу внше потребни; шта рекох! онп су неспоснн н грозни. „IV. Ма како мирно да се ваше колоније покоравају вашој управн, ма како да су наклољенн вашим интзресима, ма са каквим стриљељем да подпосе своје невоље, аредиостављојте вазда да хоће да се иобуне, па према томе са љнма н ноступајте. Разместнте код љих војску која ће својим неуместпим попашаљем изазвати побуну, наје затим угушити куршумнма н бајопетнма. На тај начин вн ће те, као љубоморан муж, који је једнако злостав.Ђао своју жену, са временом доживети да се ваше слутље и остваре. „V. За удал»епе ировинције нужнп су губернатори и судије, који ће представ .Ђатн краља н употребљавати љегову власт. Ви мнннстри

„А зар немислите да сте били баш и неправедни према Гледстоновој Инглеској".? .Немислим, и то ћу вам рећи: да је мени бар, Фактички више годио Биконсфилд . То је био Русији непријатељ али — отворен неиријатељ ( п ии епнепп Ггапс"). Гледстон, напротив. изгледа ми један врло — оиасан иријатељ ! — Но баш и да је ирави пријатељ опет Гледстон није*' Инглеска. Мењају се министри у тој земљи. ц „Зпам,'али он је сада на влади, и сматра се и у својој земљи, а у колико знам и у Русији, за пријатеља, — свакако, политике која би ишла, ако не па савез а оно, на лепо и мирпо живљење с Русијом.... Да речемо и да се као Инглез боји за Азију и Инђију, опет неможе се одрећн да он, и одкад је на влади, чинп све што може за Словене у источиом питању^. „За /)?хо-Словене — О г е с о-31атев ако хоћете, али то ннје то исто. Ја несматрам грчку ствар за словенску ствар". „Разумем. Али на иример Дулцињ није била грчка ствар пего црногорска, то јест сриска , дакле и словенска ствар, а г. Гледстон је лично ту показао неоспорну добру вољу. Нека покаже исту вољу и у питању Босне и Херцеговине — јер о Солуну зна се већ како мисли — на ми бар, Срби бићемо с њим задовољни и презадовољнн. Верујте, ја тако млого полажем на тог човека да ћу сматратн за наЈ *већу штету и несрећу ако се ово наше сриско питање непокрене док је он на влади или бар у жпвоту". _Нећу да кажем да немате право.... нећу, најпосле, душу да грешим. ... али свакако за вас неће бити згорег да упамтнте да — ни Гледстон није Инглеска" „Ја сам г. ђенерала и сувише дуго задржао, ако нисам н досадио, али молим још за једну реч. Неуглависмо у који чае да се видимо вечерас"? „У који год час дођете — добро сте доииги а ! „Благодарим. али нашег управљања ради је ли на прпмер по вољп — у девет часова~ ? „Савршено („рагГаИетеп*'-) „Молим, нас нема баш тако млого | алп ппак вп се нећетс срдити ако напунимо ову вашу собу. Сви потпнсници адресе изразили су досад жељу да вас и лично виде и поздраве и . ^Врло ми је мило, идођите сви колико вас год има". „Е сад хвала г. ђенералу и у ггме друштва. Лично, ја сам данашњпн прпјемом п указаном ми пажњом н поверсњем толико задужен да се запста немогу ни обема рукама одужити".... „Молим — ево и вами обадве" ! (Сљедује оберучно и снажно руковање праштање са) „До евиданнја. — в девјат часов" ,.До свпданнја, — в девјат часов" Једном на улици, потписагш погледа на часовник. Подне давно иревалило, а чинило му се као да је тек пре четврт часа тамо ушао — тако је иријатан, ирисгуаан и аривлачан , ђенерал Скобељев! То је дакле главом тај легендарни онај упечатак" сходпо прпмајућн н уверавајгћн Инглезе с којпма је у додпр долазпо — као на пр. г. Марвина чпја се пнсма пз Руепје у Инглсској пајрадпје чнтала. —

знате да снага владе зависи од мнеља народа, а да то мнеље у многоме зависи од ваљаности оних који са пародом уттрављају. Ако пошл.ете у народ људе мудре и ноштепе који ће проучавати иптересе народа и нодржаватп љегоп папредак. парод држаће да је крал. добар и мудар: п да жели благостање својих ноданпка. Ако поставл.ате судије образовапе и праведне, парод држаће да је крал. прпјател. нравде. То треба Ја нзбегавате. „Тражите распикуће који су своја пмања упронастплп. картаџије и пграче, којп су све своје изгубили за зеленпм столом илп на берзи; тн ћс бити дпвнн губерпаторн. јер су граб .Ђивци , на ће нзазвати парод својпм отпмаљсм п граблењем. „Придајте нм покварене . безобразне н незпалице адвокате п судпје, па ће стварн ићи да не може бнти бол>е. „VI. Кад се поврећенп жали, казнпте га дугии роковнма , великим трошковима, и решељем издатнм у корист угљетача. „VII. Напротив награђујте оне губерпаторе којн су напунили своје џеиове. а по потреби одликујте их и баропством.