Srpska nezavisnost
се цо овоме правилу управља, пре му се може свашта друго признати, само не даје имао своје воље, мудрости п довол.но патриотизма. То ■стина пије „иолитика срца", „политика таштине" али нијс ни нолитика „евести" ни доброгарачуна. За такву политику не треба ни мпого науке, ии много искуства: њу може да води сваки. који нема „срца" — српског. И кад ви. господо носланици . овакву политчку одобравате, мп морамо мислитн, да је ви, мећу нама буди речено, и не ра.чумете. И кад вп говорпте V вашој адресп о олакшаном нромету. ви опда мешате појаве са уороцима. Ако ове годипе има више извоза, то иије донео трговачки уговор закључен са Аустријом. но је донела берииетна година, добра жетва. Кад је год у Србији година добро нонела, нпкада V њенпм кошевима није храна не извезена пронала. нити су свиње у њеннм оборима помањкале; свагда су наши производн нашлн себи пута п извоза. Уговори су закљученн са Аустријом. а ето где ви и сами, у својим интерпелацијама, рекосте, да на њеној обалн наши се трговцн још онако исто киње као и пре)>е, н то вам оиет не смета да потнпсујете адресу. у којој се говори о олакшаном промету! Видпте ли како не вал.а кад се л.уди сами хвале? Но ви као да се нп тиме не за*овол.авате да сами себе хвалите, веК хокете и друге узгред да очешете. и то очевндно нрошлу владу ■ своје скупштинске предходнике. Кад вн говорите како сте са уставних права гра!>анских дигли непровидну копрену. која је, велпте, на њима лежала. онда вп немате пишта друго да наведете. но закон о штампи, који ,је у иочетку занста бно шири од онога. који сте ви затекли. но којн стс вн брзо похитали да повратите чак иза старога закона. А и да свој закон писте променили у духу реакциј«. питање би било н ту као и код евнју закона. како < е они нрактикују и какве нлодове доносе? У вашој средини налази се нредседник варошког суда иа га запитајте, колико пред н.им има штампарских парнипа ? Ако вам буде хтео казати право стање ствари.
I ПП •» "V IV/ "«• I \д уира- м у ј е аа иавес1 1у цр| > са 30 тал"^а на ■ Ср5ина, I во Казигдобро нр! ...> кап ЧСКИМ ЈЈ- | овдс проћи. чућете, да их нре тога ни! 1( ' леб- [ За саад оволико остручтоет * ЧРТГ ' бпло у толнком броју. Ако су дакле иублицисте слободпије и писали, то су опи чпнили на свој лични ризик. На какав плод отуда? Ннти они. могоше владу са погрешног нута одвратнти. пити вас убедити да њен правац не усвајате и не одобравате.
""V "~Ј" заложен <олбу. ће ч
кмна , шилаас иам СС. / Ћуарија. Г. В. Јов. Послатих 12. двеара иретплате прнмнли смо. Хвала вамСухи Мосг. Г. С. Б. Поелатих 12 дин. ~едплате, примили смо #4јв ^1. 'игошиште. Г. Ј3_, . 4
Аустро-Маџарскц Кутче (и створ ,1 " им "Р гост'д> ..омепутом простор.*... „Албанска дига" повампирила се
(нродгасшњж) По закључку кошгреса у
Пронале су све жртве нрипесене на олтар слободе. а заблуде су текле ширимице својим нутем. Слободо умл»е владнпо иоказажо се онде где му нпје места бнло, а где га је заиста требало, ту је она била врло тесногруда и нетрпе.ЂИва. И кад ви, господо посланици још и даиас говорите о слободи „писања" и „читања", о пуштању „иолитнчких осуђеника", ви сте очевидпо у анахроппзму, јер влада допушта не само „слободу читања" но и „сло| боду мишл,ења" иросго за то што не може и иа мозак да удари катапап; а кад ви говорите о пуштању „политичких осуђеника и , ви заборавл.ате, да су то били Марковићеви другови, а влада да се сад покајала. па њен орган сад узвикује: „доле с Марковнћевцима"! Марковићевци изишли су из тавнице још 1880 годпне, а од тога врс| мена иуне се оне полптичким л.удима саевнм другога рода. Докле тонолаца пнје више било од 50 до | 60, ено где сс из Ужнца телеграФише једном овдашњем лпсту, како је сам једап окружни пачелиик само ла осам месеци своје управе осудио ! њих 98! Ето , господо носланици , како
један мах обреле су сс све тако званс конгре у Европи ввани чланови _албанске љиге" беа цекина и меџедија, без лира и сувенера, и нашав се у чуду обртали ст се на све стране, сда би им се наново појавно онако брзо неставши и пропавши скоро као сап на »ави. Заузимање Аустро-Угарском Восне, а парочито спречавањем заузимања Црном-Гором Плива н Гускња. ..конгре" су на све странс тражиле и хзатале свој бивши сан на јави. али о овом сс није могло нигде и ништа дознати и разабрати. Тек кад је всчна сплеткуша и скроз покварена и изнакарађена. апостолског благочестива Аустро-угарска. _с1те(1е е1 Јтрсга' и л (1гап& пасћ Об1еп" обманув савршено и скроз н скроз Турску. те ова из Босне и Ерцсговине, нс само извуче сву своју вој-сз ;у и војени окруп и спрсму. власти и све и сва царско. него и све Османлије, па и децу ових рођених још од оних, који. са покориоцсм Босне, Омером дођошс у ову, — савршено заузе угњезди се и утврдн у Босни и Херцеговини: одноче тражити старе биконеФилдове конгре. и суљати им у већ изпразнеле џепове н пазухе своје ћекине. суверене и Флоринте, а све противу јадне и кукавне Црне Горе и кнежевине Србијс: нзносећи свсту на видик и некакву нигде неиостојсћу народн ст .,Албанску'* државу и земљу. Ђед међедов . творац кумове сламе и т. д. такоће је I: ово мешање и бркањс свога комшије гледао и гледа још и сада. равнодушно и са презрењем. безплатно трпајући на своје одолиске и хануме све најскупоценије аустро-угарј скс нрсрађевине ♦абрикате) н рукотвој рине, баш као н пређе северног крезу| са; држећи да ће једним мигом упиш-
ј нисте добро промнслпли кад сте се | тнти сву ту збрку и бркаламу ђаура са
сами у адреси иохвалили. Ми бпсмо вам много што шта мохли навести. I да вам то докажемо, али се надамо | да је п толико за сада дово-ђно. | Ви можете слободно н по више ко( мада своје адресе собом кући но ј нети, да се њоме тешите кад друге ; утехе немате, кад вас буду ваши I бирачи „отвореније а у очи гледали. ! но што сте ви овде државне тегобе : уочавали. Али се бојимо, да може и Скоиљанском моли Европу. да 1 - а поддоћи тренутак. кад ви нећете моћи вргне иод Аустро-угарску; да | сами себе да оцењујете, но кад ће
I обријаним брадама и брковима и невер| ника но својој земл>н. кад му то затре; ">;Г баш онако исто каО ШТо Је уништио у Ђак«»вици свог Мушира Мехмед Али пашу, који и сам није био сразкндс примати туђи новац. као што је 30 Септембра прошле год. ноћу уништио у Приз\ рсну Балту са женом и чел»ађу, што се овај није задовољио само аустро угар! ским новпем, него н купио лажне печа| те и подписе. да народ у Правој Србији I и то санџацима: Битолском. Призренском
овластила _<5лагоутробјсјјпу~ и ч најобразовањејшу просвститеЈвицу, умиритељицу и усрсћител>ицу . Истока - . да онако исто. као и Босну и Хсрцеговину, поседне . уредн и тсрећи и Праву Србију. : Маћедонију н Албамију. Да би отац Дапичин. Козерога и ОвI нов. ђед међедов и биков. стриц месечев. брат сунчев и т. д. коме служу и робују свега на целом свету само седамвладаоца краљева и седам шахова . одј којих гаједан сам<< Ј >ибом снабдева као: ј „Москов балукџи башја" и т. д. навејао ираха и прашине мало ншокорним и иасијама нским краљевима и књажевима; и сам. ерекр својих и најлукавијих ро; бова над робовнма, својих елила и мајмура, шурује и апшкује са номенутом конгром. а евроиском „Албанском л>игом и допуштајући. да. као бајаги, чак и Елајет Вали си ебанују. и. као бајаги. своје л>уде. ненокорне цару. на место царских највишнх чиповника. постављају н т. д. Ово му особито треба и треба ће све дотле, докле се коначно не уреде границе између Турске и Црне-Горс. нарочито Гурске и Грчке и докле му год устребају упади потуричких у наше ново присаједнњене крајеве. те да тиме само. жалећи се. као бајаги. на непоелушност и сил\. арна\ тску. — одуговлачи извршење својих обвеза. Из овог ■ амо једгног наводећег се прнмера, подпуно се огледа узајмно шуровање и подпомагање оца биковог и међедовог са конгром. или тако званом „Албанском љигом - . Није то одавно било. кад је ее пред лицем целог света. одпграла једна тако да се назове ^ачик-комендија- и _државнн скандал-. којим се мисли да се свст застраши, обмане и наведе на стрниутицу: еда бн само нгго дуже прожиј вео самртннх, док му сс гладне и себи| чне комшије боље неепреме. не изгладне неваоштрс зубе и недобију иштср (апетит I да га што брже н укусније. не само. поједу. него и сваре и нрсваре. Онај
777,..
II-
бсз нн опстати
неко други држатн у рукама теразије од ваишх дела и ваших амнна.
ове неможе викако живети на зсмл>и. Па не само издржаване конгре још и сада аустро-угарским новцсм. а против српских кнежевнна Србије и Црне-Горе и непрестаног узнемиравања ових . еда
Гусиња. К '_>ји је не само шуровао са _апостолско благочестивом" усрећнтељком Боснс и Херцеговинс. харчио је и харчи њенс цекнне и сувсрене. него. који је. са агентима овде долазио ЈОАвгуста 1*гО год. са својим највернијим другом. пријатељем и побратимом Мула Зеком и другима, у друшству са преобучена утурско одело, два агента апоетолско благочестиве циви лнзаторке Босне н Хсрговине у Ђаконићу па збор и договор; па кад су Ђаковчанн прнметили. да су оно странци и агенти. потегли да побију, и у место њих убију два момка потурице. а они побсгли. и шах и Алп Паша имао је доброту 4 прошлог меоеца једн(»г прекрасног јутра обрести и нспред Прн-
ЛИС2&К
Ђ. ДАНИЧИК У КЊАЖЕВЦУ. Г 0 В 0 Р ■А скупу п0сле парастоса. којн ЈЕ 21. ов. мес. дават пок. Ђури Дапичит^ј. (Свршетак)* Међу овим људма јављају сс као прваци својом сиагом и својим радом: Доситије Обрадовић и Вук Стев. Караџић; а евојом научном спремом филолошком, својим еистеиатичким, дугим и пепрегледним радом издиже се над њима као горостас. као геније — Ђуро Даничић. Доситије је нрвн почео писати књиге јузиком, каквим је сам говорио — језиком. дакле, народним. Задатак му је био да наука. коју је он својим књигама исписивао. продре у све редове нашега народа. а нарочито опда _ниже и и -,'фостије" -, хтсо је, да пред народом скине ону тајанственост. којом је наша ондашња књижевност бнла -4бмотана. Лакоћом свога писања. и изразима. купљеним из народнога говора учинио је науку приступном самоме народу : тим је учипио, тс је наш парод из своје књижсвности, а преко својих патчењака, могао еазнавати за оне великашке и сталешке скрнвене тајне. Отуда се диже иротиву њега читава хајка ондашњих књижника и Фарисеја, којима не бешс ■о вољи, што он у својим списима ра-
зумљивим иародним језиком иредставл>аше ове мане н нсдостатке ондашњег друштвеног и сталешког живота. те га отуда и назваше јеретиком. и књигг му спаљиваше. У овој борби Доситија је заменио много јачом и научннјом сиремом — Вук Стев. Караџић. родом из Тршића, окр. подринског. Школован нешто у своме еиромашном селу, а ненпо у Бечу, а однсгован још у детињству духом српских осећаја и српских мисли, а уз то од природе обдарсн великом моћи мишљења, он је брзо схватпо све оне тегобе и све оне неправилности у језику и правопису, којима се наша ондашња књижевност писаше. Да би се ова ненравнлност из српског језика и правописа отклоннла, најприродпије беше потражити у своме народу грађу за израду српског језика и правописа; на с тога Вук н дође на ту срећну мисао, те одмах у почетку свога рада на срискоме језику, осим других омањих списа, поче прикупљати „народне песме" и „народне причс". Он је знао, да _народне песме" и „народнс приче и нису тековине једног кародног нараштаја, ^ећ да су то управо ковчези, у које су читава народна поколења изливала своје мисли и осећаје, своје жеље и тежње. У њима је он нашао неизцрпл.иви извор грађе за израду српског језика у опште, а нарочнто за израду срплке термимологије. Те с тога је Вук, осим других обилатих радова на књижевностн н науци, о језику прнкупио у
књиге н штампао све песме н прнчс на| родпе, које је за опда могао наћи. Тим је Вук учннио двојаку корнст и двојаку услугу: народу н науци. Његове збирке народних песама и прича 1 учинише, те нас уиознадоше и они наI роди. којн нас. пређе једва могаху на ! гсограФској карти наћи. Наука о јсзнку. ј а у неколико и наука о нсторији — осим других извора — добила јс обилату грађу за свој правилан и сталап развнтак и нанредак. Исторпја нашега народа, а | нарочито нсторија књнжевности, забе; лежила је Вука међу оне ретке радннке на науцн у опште. з на науци о језику ; на но се. Али баш онда, кад је Вук, нзнуреи дугим и тешким радом н дубоком стај рошћу, почео малаксавати и онда баш. кад се ондашњи књпжевннци српски у нитању о језнку н иразопнсу нодслише у више омањих. и два велика стана. те се о томе међу њима нзроди она велика борба, у којој се још не знађаше : л ко лн губи, ко ли задобија ц — међу њих пада пао метеор својом моћном научиом снагом н филолошком спремом — Ђуро Даничић: најпре својим _ратом за српски језик ц , а после и другим списнма. Уз њега на мах пристаде цео ондашњи млађи школовани нараштај. И борба је све мања бивала. а научна победа клонила се је све внше Даничићу и његовој науци, док најзад није победио. У књижевности бороа је била свршена. и нобеда добивена; али стари језлк н стари нравопнс иађоше још заштите у нашим конзерватнвиим н нена-
предним канцеларн}ама државним. те у неку руку постад • ::ваничним језнком. Алн како старн језик и етарк правопис изгубише своју постојбину у књижовности; то му и капц.марије бсху страно земљиштс. те се и ту не могаше дуго одржати. Корзерватизам н на (дњаштво морало је пасти пред снлом моћи науке. .Питање о језвку и правопису, није нитањс државне политике, већпитањенауке: а наука је већ решнла у корнст новога језика и повога иравописа. С тога нека државнн саветрешн. да се скине забрана са употребе и овога правопнса у нашим кан цел ариј ама. Тако писање државном савету 1867 године ондашњи слободоумнн мнннстар просвете, Димитрије Црнобарац. Тнм актом збриса се н носледњс станнште старога језика и старога правопнта. То Даничићу. као нредетапннку нове науке о језику, даде вове снаге, те он по књнжевнпм старинама а и народннм умотноринама, и по разним владалачким повељама и дипломама. поче нотражнватн нове научне резултате за српску Филологнју. И на основт изнађеннх и филолошки израђевих резултата. Даннчић. које раннје које доцннје, уз многе друге радове још напнса: вслику „српску синтаксу и , „нсторију облнка српскога или хрватског језика до свршетка XVII века^. „основс српскога илн хрватског језика" и _оГ>лике српекога ■ зика*.
I