Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
| | | | | |
264
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,
Миа пре пева 27 ЕВЕ а и тате => а
доше снажно под барјаком своје словенске Као што се по немачким вароши-
народности. зборови, тако сеу
ма основали политични Будишину оснује српеки 800 („главне серпске товарство“) и у свакој варошици, паланци образују се такође зборови, моји су зависили од њега, тај сваки збор имао је свог председника, свога секретара, своје нарочите одборе. Чуство народности и њена унутарња самобитност пређе у сву масу народњу. Свима лепим знацима, патриотичним песмама, разнобојним заставама, родољубним говорима као што се чинило иначе на свом западу исказивали су Срби то евоје народно чуство,
Важно је питање тада стало занимати саксопску Лузацију. Лузација као марграство имала је дру“ ги закон о престонаслеству но остала Саксонска“), имала је, ко што је речено, свој помесни сабор, на ком би свршивали своје помесне ствари, а сабор се састојао из власника — племића и варош“ ких преставника. 'Да ли да се уништи та повластица у Лузацији, или не г То је занимало тада све крајеве тамо. Странка германиста и демократа рачунала је на по милиона талира лузачких сталежа који би, кад се повласти“ це укину, добром (Мабопа!-26) све Саксонске, те је радила да нестане тих повластица. За Србе би то било од големе штете. Издржавање будишинске семинарије, равних школа, тавница и други трошкови би на издржавање у осталом то
постали општим
пали општини : није још било главно. Они су предвидили, да би по= беда централизације била за њих смртним ударом, да би их Франкфуртска, партија, којој би се и не вољно приклонили, понемчила. Те с тога и стану снажно на браник помесног сабора; умели су уверити и „царство“ и племство, из којих се већим делом сабор и састајао, да сад сред демократских преврата њиова је најбоља, обрана у простом народу српеко-лужичком. – Председник сабора и старешина лузачког племства, Тилау у име сабора позва, сеоске општине лузачке, да учествују у њему и уздајућ се већма у Србе но Немце, предложи, да број посланика општинских буде сразмеран одељном броју општина, а не с бројем становника; а ствар је била у том, што су словенске општине биле много мање, али за то многобројније од немачких, које су се често по више њих сливали у једну. На сабору буде српска превала. Вође народне израна још зготове све што је потребно било за ствари обласне, о капиталу обласном и т. д. Про-
“) Лузација је управо круне „Бохемске“ и уступљена је сама сада владаоцу у Саксонској ако би у њему његова мушка линија изумрла. то ће Лузација бити чија је и била,
винцијална особеност Лузације била је сачувана, Срби су имали глас на све што се збива у њиовом крају, а племићима би сачувано старо право, да буду главни приређивачи 0бласног сабора и свега, што је од њега зависило. Међу Орбима и племићима све се више утврђавала свеза сугласности. Опревношћу е једне и друге стране, за време корисних подузећа дражђанске владе, у години 1848.-0] савршено су истиснути еви узроци незадовољству међу преетавницима старог завојевачко
феудалног сталежа и остатцима покорених
Оловена, који су работали њиве раздељене
Смирена оданост. По слици Луја Дешампа.
уређивати своје ствари од 1806. г. од онда кад Ју је Наполеон онако понизио и сломио.
даника, који је остао сталним радником на његовој земљи: поданик је добио тзв. , изирчистим“ т. ј. његови су били плодови све оне земље, која је од „рицара“ њему одређена, и
дужан наплатити племићу или одрадом или тотовим вовцем. Год. 1817. укинуте су тзв „роботе т. ј. да се откупљују сељаци, који
ом скривили па да се њима награђују племи| ДЕН : ћи. Год. 1881—1888 Саксонија се реши нато
међу племиће. Познато је, да је пруска стала |
Племић се лишио права на личност свога -по| с ње није могао бити отеран, а зато је био |
исто. За земљу уредише тако, ако би који сељак на земљи племићкој, имао земље у вред= ности 400 талира, било му је вољно или отплатити 200 тал. племићу па имати земљу као: својину, или једну половину дати опет пле-
| мићу, а другу радити као своју сопственосте
Раденицима се така услови не допадоше, није родило скоро ништа на свем делу њиову, који им је изодавна давао бар хлеб насушни, у једном и толика силна сума новаца, те се и није могла скупити никако. Племићи и сељаци нехтедоше се погодити и никако иримирити, али влада узе то у своје руке, те пле– мићима задржи на новац државне обвезни. це са 8, ЗЉђ и 4: до исплате капитала, а сељацима је одредила, да сав дуг исплате за 5ф година, са 4. Тосе скоро већ свршило до 1848. но ипак је још остало некаквих повода незадо– вољству, као н. пр. што је племић земљу, ма да сткупљену, сматрао опет за своју п искао да му се плаћа по 5 од стом т. д.. Но на провинци= јалном сабору 1848. из равнају се те диФеренције заједничком слогом. а би награђена партија, која је дотле што пре-= трпила, и искорењен је био сваки повод зависти те гњеву једних или ти других.
Међутим Срби сеотуђивали од немачке. дворске партије, која је као што се видило била овладана демократима: оданост законој власти онда се најбоље посведочила. Диже се дражђански устанак: ни један Србин у њему није био: једини саксонски пук, у ком се не појави никаквог метежа, био је пук српских сељака. Зато_ кад је устанак крвопролићем био стишан, Срби не осетише тегобе. наступиле реакције; него. на против у мируитишини приме они обећане петиције од 1848. г. и то овако 1.) да у вишим основним школама, где је већина српске деце — језик буде искључи– во ерпеки, а где је мање: пак, то да се деца настављају у матерњем. језику, верозакон да им српски; 2.) да се
се предаје и суд са Србима обавља српски, им на ерпеком језику да им се достављају судске одлуке.
К томе да надовежемо још нешто занимљиво у толико, што показује, колико и прост сељак српски љуби своју народност. Год. 1847. дође један сељак по имену Швудрак Омољару, тада се враћао из Дражђана са наднице.
Слушао је о Смољару као заступнику свега српеког и откри му тешку жалбу, како већ дуго времена није се могао помолити богу, што нема српеког богослужења. Рече да њиови има у Дражђани млого, мушких на работи а женске су планинке или у служби. У
тумачи