Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

211

_ многи нови члан у то једино наше књижев"но друштво с ове стране Саве. Поједини ро_ дољуби могли би се угледати на честитога _ протуПетра Мандића у Госпићу, који је ретким прегаоштвом скупио овоме друштву на "30 чланова. Кад се узме од колике је помоћи _римско свештенство „Хрватској Матици“ и друштву „Св. Јеронима“, онда би се могло очекивати, да ће и наши народни свештеници живље притицати у помоћ нашој Матици, скушј љајући јој нове чланове.

| Можда би добро било, кад би управни "одбор ове зиме око божића поновио позивнауписивање. Нема сумње, да би тај апел имао местимице жива одјека и то тим више, што чланови Матице добијају до__бро уређени Летопис друштва бесплатно.

н- Потпредседник књижевнога оделења матичиног, проф. Филип Оберкнежевић, нагласио је у лепоме своме извештају о жњижевним раду друштва, „да јетај рад "онако исто био жив и обилат каси прошлегодинњкау ЛУ може би__ ти живљии обилатији, о чему-ће те се _ најбоље уверити, које из садржине оних свезака Летописа, што су до сада изашле а које из појединости овога извештаја. Једино само, што би желити било и што је и проашле године истом приликом са овога места, наглашено, то је, кад би одзиву нашем народу према целокупном раду ма-

да то Матица може с правом очекивати, ми. __слим да ће свако увидети, когод прегледа, _ радњу Матичину поглавито за ово неколико _тодина, те да ће признати, да се, како од стра___не Матице, тако и од стране њених књижев__ника сарадника све учинило, како би се српска књижевност, а по томе и просвета-у нашем раду што боље развила и унапредила.“ 3 извештаја поднесених екупштини, бележимо ___аље, да су за прошлу годину изишле три __свеске Летописа и трошком књижаре Луке Јоцића и друга, прва књига бранкових песама са, сликама Бранка Радуловића, који је посао Матица наградила. У друштвеној библиотеци имаде 8812 разних дела у 10,088 свезака, што је све каталогисано. Од књижевних награда |__из Фонда Накинога досуђена су драми „Краљ _ Вукашин“ што ју је написао наш вредни __сарадникДрагутин Ј. Илијћ 300 Фор. и _ саставу нашег поштованог сарадника Др. Стевана Џавловића „Песничка вештина са додатком о словенским песни| чким умотворима“ награда од 150 Фор. | обе из књижевнога Фонда Накинога. Осим о__вих дела поднешена су Матици у прошлој | години до 88 разна састава на оцену и на награду, од којих су неки примљени и штампа. ни у „Летопису, неки су одбијени, а неки се налазе још на оцени. Књижевни Фондови, |__стојали у год 1881 овако: _ор. 2 новч. који је спрам лањскога, стања __прирастао са 5.885 Фор. 89 новч. Јована _ Наке В.С. Миклушкога 28112 Фор. 85 н. __ који је прирастао са 8313 Фор.:1 новч. Хаџи | Ристића за издавање књига за народ 12960 |

којима рукује Матица

Фор. 2 новч. прирастао са 90 Фор. 61 новч. Боке Ј. Пасковића за књижевне цели 8.955 68 н. који је прирастао са 285 Фор, “7 н. Главна екупштина је решила на предлог књижевнога оделења, да се о трошку прихода Фонда Хапи-Ристићевог издају мале књижице за народ. Осим тога изласлало је књижевно оделење један нарочити одбор, да проучи како би се најбоље могле издавати књиге за народ у већем размеру.

Скупштина је примила, да се за год. 1883

Фор.

ова дела: 1. За роман, драму, или шаљиву игру, приповетку или новелу из српскога живота награда од 50—2500 Фор. 2. За дело: Срем и Фрушка Гора са историјског, крлтурно меторијског, географског и народописног глелишта, „награда. 300—500' Фор, по вредности и величини 8. За књигу за народ о заражљивим болестима, награда од 100—2800 Фор. 4. Еететичка, научна или историјска расправа из српске књижевности за Летопис, награда од 100—800 Фор. Рок је за предавање рукописа свима овим делима Петров дан 1888. Из закладе Јована Остојића п жене му Терезије рођ. Зозукове у Суботици расписане су за год. 1888 награде за ова дела. Историја новије српске књижевности од како се

— и пива ваја вија аи има = оо=— на паши .

тичином био још већи, још живљи, а.

Матичин 101,747 |

распишу из Фонда Јована Наке натраде за |

појавио у њој Вук Караџић на до данас. Награда 50 дуката. 2. Популарна естетика за одраслије женскињ>, награда 50 дуката. За оба ова дела рок је 81 децембар. 1883. Даље ћемо напоменути овде, да наградама које су прошле године расписане из овога Фонда истиче рок 31 децембра 1882 и то за дела: 1. Каква ваља да је Српкиња у кући и у друштву, ваграда 50 дуката. 2. Расправа о Буњевцима. Награда 100 дуката. —

Христос пада под крстом. Рељев вајара Ивана Рендића.

Хрватски уметник, вајар Иван Рендић украсио је прочеље нове цркве ев. Џетра у Ђакову, која је саграђена трудом бискупа Штросмајера, са неколико барељева, од којих један приказујемо сликом у данашњем броју нашега листа. алосно стоји уметност и у Хрвата када Рендић не може да нађе себипосла у Загребу но мора да сели са својом радионицом у туђину. Рендић се преселио у Трет и ево како се „Адрија“, један од тамошњих најбољих листова изражава о овом његовом послу:

Штовани вајар Рендић настанио се у нашем граду и исказао се за кратко време својим врло похвалним радом. Сада је изложио у дућану Шолиана барељев кога је наручио бискуп факовачки за монументалну цркву у Ђакову.

Изложени барељев предетавља Христа како се срушио под тешким крстом. У том делу показује уметник сву моћ свога ума и изванредну техничку вештину. Џри свем том, што се држао традиционалнога схватања, знао је ипак у распоређивању група и појединих лица бити изворан те стварати сам и не имитовати уметнике који су пре њега обрађивали овај исти предмет.

На Христовом лицу огледа се неизмерни бол и божанска смиреност, дочим она четворица што стоје епредаоко њега у лепом природном држању, казују изразом својим како су радовнали, а чисто су се устрашили од сажалења. Од те четири особе једна је женскиња. Сви су источњаци а од њих се разликују типом римски војници, што стоје иза крста. Тело им је израђено сасвим природно, чини се да им се мишице чисто надимају и све жилице треште. Главе су израђене ванредном вештином. коса и Обрада диже се као да их ветар покреће. Испод набора одеће, која је верно израђена, показују се облици „сасвим природни,

Проматрајући ову радњу ма са кога гледишта, показао је Рендић особити дар којп далеко премаша певане обичнога дара. Од њега, који је још млад, очекује уметност нови сјај, а његова колевка, отаџбина Томазеа нову славу.“ |

Смирена оданост. По слици Луја Дешампа.

Мило нам је, што можемо, да прикажемо нашим читаоцима ово ремек дело Француескога сликара. Когод се дуже загледи у ову лепу слику мора се дивити, како је сликар у контрасту, бабе и унуке јој умео карактеристички да изведе једну исту основну мисао — смирену оданост, што узлеће Богу на молитву, а разлива се топлим чаром по старачком и детињеском лицу. Мало је слика, из којих душа тако чисто и разговетно говори, као што говори из ове.

Продаја роба а По слици В. Верешчагина,

Славни руски ТЕ Верешчагин прославио се својим сликама из руско- турскога војевања по свем свету, Но један добар део те славе задобиле су му и ла слике, на којима је исписао живот на истоку. И те му се слике одликују ванредном вештином у сваћању карактеристичких момената, виртуозном техником и верном израдом свега онога, што

карактерише исток, његово небо, земљу, људе, обичаје, рад и цео живот му.

Један таки призор са истока износимо са. горњом сликом — трговину са робовима. Један старац продаје, а други купује роба драгокупа — леџо и здраво дете. Како овај хвали своју робу — јер човек је на истоку још роби роба — а онај што је купује како ли га зналачки загледа и испитује. Мора да је туђе, отето или украдено дете, што се ту продаје и купује — јер ено где трећи пажљиво звера на врати, да не дође ко.

Кенијална је замисао, да онај што стоји на стражи послужи сликару, да светлошћу из отворених врата озари цео овај призор.

Прва цигара. Биста Емила Марзилиа.

Вајари новаје школе ударили су махому реалистику — они траже длету своме мотива из живота па зато и оживи мртви камен чисто да проговори.

Ова мала биста од бронзе је на брзо постала љубимац свију, који су походили међународну уметничку изложбу у Бечу, Нико није прошао мимо њу, а да се није дуго загле-

дао у њу. Свакоме су се развукле усне на осмех,

кадје видео ревност и муку, којом тегра пуши прву цигару у своме веку. И јесу то муке големе, ту треба духати, трептати. опљувати, увлачити дим у себе, пуштати га кроз нос па штуцати и напокон... али коће да говори још ио томе ! Сваки, ама сваки дуванџија је морао претурити преко себе то исто, што и овај мали несташко. Сваки се тога ради већ сто пута покајао и чисто би да довикне шегри: окај се синко лудога посла, кајаћеш се ти за то!

ува ==,

Већ је ушло у штампу, а скорим ће из исте изићи дело: Дрнвено право православне цркве написао Др. 6огословије Емилијан шлем. Радић протосинђел и професор у Ор. Карловпима. Дело је ово општрно и велико, пошто ће изнети преко 40 штамнаних табака. Написапо је сасвим објективно и строго научно као и односна протестанска пи католичка дела Рихтера, Шултеа и т. д. Изложено је у пстом у свој својој целини како ошште право целе правослевне цркве, тако и партикуларно право сваке њене поједине поместне цркве и то од најстаријег до најновијег времена. Усљед тогага и пошто је ово дело прва потпуна, паучна и систематска, слика целокупне православне црквено-праве материје у целој православној богословској литератури, препоручује се оно, тако рећи, само ш то не само целом клиру, него поглавито и свима правницима т, ј. адвокалтема» судцима ит,Д.

Примерак овога дела стајаће сад путем претлтате 3 фор, а после у трговини биће цепа знатно повишена, Пријаве за предплатуи то за наше крајеве прима сам писац под ниже означепом адресом.

Наскоро после овога дела излази из штампе један други, такођер објективио научан спие од истог пшеца и то на немачком језику под следећим пасловом: Д/е огтетва веће Ктгеће гт ипбагласћеп ЗЕаате. Еупе тесћезоезећфећтисће Абђаттпу топ Оу. Тћедод«ае Епићат Еде воп Кате Руогозг је ита Руојегвог тп Катовте.

Шримерак овог списа стајаће 1 Фор. 50 новч. Пријаве за претплату ш на овај спше прима за наше крајеве сам пиеац и то под адресом: др. богословије Емилијан племн. Радић Саговиће, 5угтгећ,

Дела Ђуре Јакшића. Песме и приповетке ђ. Јакшића махом су растурепе по разним листовима п часописима. Песпик је за живота издао једну збирку песама (1878 т.) и пеколико свешчица приповедака, али је још два пут толико остало не прпбрано — по разним листовима и у рукопису. Остало је непздано, као што је познато, и једна трагедија, последњи рад песпиков Станоје Главаш. Све је то до сад уједно прикупљено и почеће се кроз који дан штампати, Тако ће у овом издању бити за многе читаоце више непозпатога него познатога. Али им оно, што је познато биће свакоме добро дошло дамас, кад су у књижевности српској павори праве поезије готово са свим пресахнули. Да (би ово издање што потпупије било, умољава се свакш, коме је позната каква доселе непздаша, или врло затурепа, песма или приповетка,