Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
а,
ОРИСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
ница, које имају велике, лепе и простране дворане. Српека читаоница У Сомбору прва је уз ренту кој ај сло сове својих чланова и врсном управом по дигла себи сама читаву малупалату.
То нам даје повода, да управимо ово неколико речи на управе наших већих и бога тијих читаоница а у интересу развитка наше народне уметности.
Истина да је главни задатак наших читаоница, ди набављају удруженом снагом члановима својима листове и књиге за читање у другој шинији пак, да буду места, у којима ће се чланови састајати на договор, а кашто и на забаву.
У сваке наше имућније читаонице урешене су бар главне дворане ликовима и сликама из српскога живота — ФотограФијама, литографијама и олеограФијама. По гдегде имаде и портрета наших знаменитих људи исписаних масном бојом. |
Тај читаонички урес знак је, да је управа читаонице рада, да даде овоме просветном заводу српски народни тип. |
На ту тежњу надовезујемо и ми овај свој предлог. Свака богатија наша читао ница може, само ако хоће, сваке године да наручи у ког чувенијег српскога сликара по један два лика наших заслужних људи ибар по једну мању слику из наше народне историје, какву знамениту српекуграђЂевину илислику из народнога живота. Рецимо да би свака богатија читаоница издавала на оваке наруџбине 3—400 Фор. годишње — кад би то учинило само десет чи. таоница у Српству, то би наши српски уметници за тих 3—4000 Фор. исписали сваке године по десетак портрета историјски знаменитих људи и по десетак српских слика.
Кад би се то тако радило десетак годи-
„на непрекидно, стекли би ми читаву малу на-
родну галерију слика, која бп по већим нашим местима будила српеки народни дух и одржа-
вала гаживом успоменом најузорите људен исто- | ријске догађаје да не клоне у борби за свој |
опстанак.
Култура нашега века окомила се на мале народе и прети, да ће им збрисати све њихове особине и натурпти им обележје већих и силнијих народа — а све под маском човечанства. Очевидан је доказ, како се све што је особина, што је карактеристика полако губи и затире у опадању народног ношива. Са запада струји та струја на псток и нивелише једну народну особину за другом
(6 тога ваља сваки мали народ да је на опрезу, да брани и утврђује своје народне особине сваким средством. Даје природа хтела да будемо сви једнаки, не би ни тума 06расла разноликим дрвећем чи цвећем.
Ми Срби нарочито лако напуштамо оно, што је наше и прихваћамо радо и весело оно, што је туђе. Да се Дарвин одао на студију српекога мајмунисања, можда би у нас нашао најобилније грађе за своју славну теорију, да су људи постали од мајмуна. Мајмун вири још и сада из многог српскога посла.
поље шарним
У овој вреви и кометшају што је око нас, | и што ће бити још живљи и већи што већма и |
тешње дођемо у додир сазападном културом, све то већма треба да је српска кућа, српска школа, српска књижевност, српека' уметност штит и обрана наше српске народности. Савлада ли нас у томе туђ дух — онда су пали сви бедеми који нас бране и чувају. Српске читаонице испуниле би важну
риле нашторњи предлог, оне би и тиме пос• тале моћни помагачи развитку наше народне уметности, која ради на томе, да не падне, но да се учврсти српски народни дух.
Хоће ли дична сомборска читаоница по-
вести коло у овоме послу г
(Помозимо младој, даровитој певачици!) Има више од три године дана, како је Јелена Јгљешићева, сироче покојнога врлога, заслужнога народнога учитеља новосадскогта Јована Угљешића, својим умилним гласом обратила на се пажњу евију пријатеља певачке вештине, певајући овде у Новом Саду више пута на беседама и у цркви. Млада девојка та,
културну мисију, када би прихватиле и оства- | певања —
која је с одличним. успехом свршила вишу девојачку школу у месту, вепбала се дуже времена у вештачком певању, наиме у честитој кући про, Јована Грчића асвеу тежњи, да себи прибави толико способности, да може бити примљена у конзерваторију у Будимпештипадасеизобразизаправувештакињуупе- вању; јер су је стручни људи уверавали, да њезин дивни глас, мецосопран, има у себи много моћи за модулацију. |
Ово дана добисмо радосну вест из Будапеште, да је та млада српека певачица, заузимањем и препоруком српекога књижевника, Јакова Игњатовића, припуштенајавном пријемном испиту на пештанској конзерваторији и положила га тако брилантним успехом дајеодмах примљена у ПЏ разред конзерваторије, те ће је моћи свршити за три, мешто за четири године дана.
Колико је ово радосна појава, толико нае је растужила вест, да ова млада даровита певачица, којој су очини пријатељи помогли да оде горе у Пешту на испит нема ни толикосредетава даплатизарад дараисиромаштваобаљену јој школарину а некмоли, да себе издржиу школи...
Пред овом тужном појавом запитасмо се: да ли можемо, да ли смемо допустити, да се таки дар, који је у нас редак, напусти, да са спромаштна не може поћи високој уметничкој цели и бити нашем народу по времену на дику !
Уздамо се да у Српетву имаде јоште племенитих и имућних људи, који ће се наћи на помоћи овој нашој младој вештакињи, која толико обриче даром својим, икоја као спроче ваљаног народног учитеља својом честитошћу заслужује обилне припомоћи.
Помоћи и то за времена помоћи оваком красном таленту, значи дати му полета да се може вијнути ка високој цели, значи нашем народу, у коме је тако мало уметника од ове врсте, однеговати праву вештакињу.
У то име састао се овде одбор од рад“ |
ника на овоме листу: А. Хаџића, Јова-
на Грчићаи Стевана В. Поповића, |
који ће овде у месту и на страни купити од | пријатеља српске уметности прилоге, да се подмири, прво, трошак око пријема ове младе Српкиње у конзерваторију а друго месечне прилоге за њезино школовање.
Уздамо се, да ће како поједине ро. дољубиве породице српске, тако исто и српске женске задруге ил певачкедру» пне радо допринети прилозима својима, да се скупи она свота, која је нужна да се Јелена Угљешићева изобрази у својој струци као што ваља,
Да је среће па да смо већ створили посебно друштво за потпору и развијање српске уметности, томе би био и то задатак, да настоји, да оваки млади дарови не пропадају под оловним притиском оскудице и сиромаштва. — Овако не остаје ништа друго, но да јавно апелујемо на поједине, на дружине којима је | на срцу, да се што више уради за образовање нашег женског подмлатка.
У нас је често био случај, да смо се ми тек онда сетили својих уметника, кад они, очајавајући о нашем гемару, зажмуре те падну у наруча туђину. Ми би могли навести више Срба уметника који су се тако рећи одродили, што нису нашли потпоре у своме народу.
Овогодишња тридесетогодишњица београд ског певачког друштва разбудила је у нас-по свима крајевима љубав према дивној вештини покажимо ево ту љубав наделу и помозимо овој младој Српки њи даизобрази свој лепи богодани дару тој вештини.
Дарови су на ретко посејани, где никну тамо их ваља брижљиво неговати пи развијати.
Сликарство.
_ (Снупа слина). Краљевска галерија слика у Дражђанима опет је купила скупоцену јед= ну слаку Андрије Ахенбаха за 40.000 марака. | Слика представља холандски предео један, ај
необично је велика. М
тернационална уметничка изложба у Рим отвориће се по свој прилици децембра мес ца. За изложбу се зида у Уја пабопаје вел ка палата једна, те ће се брзо и довршит | за ње су силне споредне зграде, што се морале зидати, јер су силне пријаве дошле. Осим пријава пододбора у иноземству, би ће из саме Италије преко 1000 слика и
400 скулптура; а на посљедњој. великој из= ложби Туринској било је само 700 слика по 890 скулптура из Италије. Изложба ће бити отворена преко целе зиме; у исто ће време у. дворанама пољоделског музеја бити историјска изложба уметнина, што су 1 ватних људи у Риму. -
својина при-
ММС УЗМЕ ИАЕА МОМ МО
ЗНАМЕНИТИ ОРБИ.
||
~
Урошу ОТЕФ, НЕСТОРОВИЋ
Урош Отес. Несторовић, врховни негда надзорник свију православних народних школа у Угарској, родом је био из Будима. Родио се тамо године 1765. Философске је науке свршио у Немачкој у Бреслави, а права у Бечу,
те год. 1791 постао канцелиста и заклети нотар код тадање српске, тако назване краљ. уилиричко-дворске канцеларије,“ а кад се за. годину дана доцније укиде српска канцеларија у Бечу, преместе га у краљ. угарску дворску канцеларију. Умрбо је у пролеће 1825. Несторовић је благотворни рад свој на школскоме пољу нашем развио баш у доба, _ кад је већ крајње време било, да се школи помогне из чемерног и јадног стања и да се отклоне недостатци у системи школској. Сасвим је из основа, покренуо стару систему, те у место ње завео нову, која је народном духу одговарала. Год. 1812. основао је три препарандије, једну срџеку у Сентандрији, која се после преселила у Сомбор, једну влашку у Старом Араду и једну грчку у Пешти. Као врховни школски надзорник обилазио је крајеве српеке, те проматрао стање школско, гледао да позна учитеље и ученике п да извиди тужбе и мане, како би им доскочити могао. Може се е правом рећи, да од њега. амо почиње сретнија ера за школу нашу. Његовим се настојањем поправио положај народних учитеља, многе се општине стале заузимати за школе своје, те почеле набављати школске намештаје, Из општинске благајнице, основао се школски Фонд, завео се у цркви школски тас и одредио десет — процентуални додатак учитељској плати.
_ Раду томе Несторовићеву стајало се на пут баш е оне стране, с које је најмање требало. Митрополита је Стратимировића здраво пекло, што се искључиво не апликују богослови за учитеље, као што је то било пре него што се утемељиле препарандије. Толико је сметао и сметао митрополит, да је Несторо-
| вић најпосле клонуо. По смтри Несторовиће| вој није додуше препарандија била укинута. | ма да је митрополит на томе радио, али се | једва једвице држала на ногу, док се није
у најновије доба днгла новом енагом, те сад одговара замисли и тежњама првог оснивате свога Уроша Сте. Несторовића.
0 Несторовићу је покупио податке Ђорђе Рајковић,те написао о њему и његовим заслугама за школе чланак у 129. евесци „„етописа.“ 5.
а
ПЕЛЕ: БРУШТВА. _ ЈЕ МЕРЕ ВО КЕ РЕЗЕНЕ
Главна скупштина „Матице Српске“.
Дана 4. септембра била је главна екуп= “штина „Матице Српске“ у Новом Саду, на ко„јој је било до 10 чланова. Леп је знак родо/љубља и свести што се и ове прошле године „уписао до 51 нови члан; у овој години која.
(Уметнична игложба у Риму.) Велика ин-'
[~
У је у неким крајевима обилнија но обично, за-
цело да ће се до идуће скупштине уписати