Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

ул ~,

[Ј Јђ Ц н В 1 Е : 5

5 || 465 > Би)

и,

ИМ и Аг АЕ МЕ

а – па) (5

Излазе сваких 15 дана на два читава табака.

му М “ 4 4 "12> М | . ) 1 с / МУДАР РАМА УЛ РА ПРУ НАА

ДУ

[ЕЈ

(| ; ;

а ЖУШАРЕВА ЋЕРКА. ЗЕН ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА Књига друга. 10. породици госпође Сосе настанула је велика жалост. Стара, тетка им, удовица варошког си-

ротинског оца, занемогла је из ненада и.

узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.

Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи. Престала је одједанпу теткина пензија, што су је са покојницом за живота је делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.

Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — _ Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грдзницу. У данима жалостии несреће, сродна се срца још више зближе. Милангрк Отеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу — иједнога дана, кадје увардао прилику да никога није било у кући — рекао је Милици штаму је на срцу. Спрота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће. Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи, којима јој је он описивао њихову сретну будућност. Још само по године дана, па ће је

(а

МУ МУ МГ МЕРУ У И КУ ЧЕ

Е) 5

Нови Сад 90, Оептембра, 1882,

а У Ц

Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да, узмеш мене сироту девојку.

Милану прелети лак облак преко чела. у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:

— Не бој се душо, мој отад је до бар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.

У онај мах, кад се вратпла стара госпођа Сова са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.

Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.

— Лепо, лепо млади господине — от-

када ја чујем, да сте ви овде у месту, па

Атанасије Николић, књижевник српски.

он загрлити као своју жену — и онда ће | ником ни абера. Ал чекајте се, до који дан, бити - крај њезином тешком и патничком | доћиће Савка мојој жени, паћу јој рећи

животу,

— А шта ће рећи твојиг — питаше |

како се лепо владате.

| Цена. на 8 мес. З ф. или бд. | » » 6 » =» » 12»

сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима муцаше Милан ал ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.

— Драго ће ми бити, ал видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да нијетог ми вас не би видели нидо божића. Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се. Па како моја болесница2 Мазили се још — окрете се Физикус младој девојци.

Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до доноћи посла у суду.

· Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосому другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.

Благим и топлим речима изло жио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој. Назео је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опака и грозница никако да удари натраг. Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, даје готово по ваздан на чистоме ваздуху. Још није болест отела маха, уз пажњу пи добру негу може јој се зауставити ток. Млада је снага —- па нарав може учинити још своје.

Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца. Орце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.

Јадна жена чисто је занемила на догледу нове грдне несреће. На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја. Али јадница стегла је своје срце па се ухватила последњу реч његову као утопљеник за слам ку. Још није све изгубљено — само ваља добре пеге п здраве хране. Али

на овај зрачак наде. навуче се орзо

зе осу

— Извините господине докторе, док црн облак очаја. Откуда ће дати својој