Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

ГР "ет" ~ "А РУАНУ

___није преостало, него, да још једанпут напусти

__па је наоном рањавом месту копљем прободе;

"ЈЕ:

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

301

Спрома коњ, мора да зазире. Не може да трпи погану дуву, а аспида василиска хоће, да га очима скаменн.

Наш витез скочи с коња, јуриши још једанпут, али га аждаја тако ошине репом, да се сирома преметнуо. Онда му више ништа

псе, на њу. Ови се некако сретно закопају У бушину, а наш витез употреби ту прилику,

но аждаја та и у самом издисању поклопи са

_ њеном грдном трупином и попрска црновир-

ном крвљу, тако, да је сирома пао у несвест. Но он је избавио бели свет од бедем напасти, учинио дакле благодет по своје ближње, и у · користи њиној нашао своју заслугу. ;

То ће, мислим, доста бити као општа карактеристика змајева;а садаћемо се мало огледати по свету и држати смотру над (господом) змајевима, (госпама) аждахама и (госпођицама) алама, дакако, не над свима, него само над онима, које имају своју политичку прошлост, које су дакле у неку руку хисторичке особе. -

(Наставиће се.)

а

Ре.

_ Бродарство. Др. Симен у Лондону, који је ове године председник Бритске Асоцијације у Сутамптону био, рекао је у свом уводном говору: „Ја

мислим, да треба признати, да свугде, гдегод дима постаје, да се ту материјал за горење љуто расипа. Свугде, где год што гори, од највећих машина па доогњишта у скромној кућици, свугде би се могло много штедљивије загревати, а то тако, да атмосфера не добије ништа не сагорено. Тај резултат могао би се постићи при горењу гаса, а могло би се додати кокса пили антрацита или и без тога. Да је гас бољи за горење, види се већ из тога, што једна Фунта гаса при сагоревању даје 22000 топлотних јединица т. ј. управо двапута толико, као кад би сагорели једну Фунту лошијег угља.“ Дакле др. Симен је рад, да се више не гори угљен, но дестилише; што се тиче Енглеске, вели он, то: „неће протећи много година, а у нашим Фабрикама, и на лађама биће машина, што ће производити гасе. Кад човек створи и удеси те машине, и динамомашине, то ће бити нова епоха материјалног напретка. А то ће исто толико значити, као и проналазак парне машине, првих деценија деветнаестога века.“ Ту застаде др Џимен и оде беседити о трговачким лађама, што репрезентирају најзнатније интересе Енглеске, п стаде говорити од какве би важности била та машина на лађи. Уз то ће бити и та корист, што ће се место гвожђа употребљавати челик. Тежина казана биће онда тек у пола, као данас, а таких ће машина бити, само ако се гас за гориво узимао буде. Велике лађе ће тада бар 20 процената више моћи понети. Уз беседу ту, додаде др, Симен још и ово: „ако се буде меки челик узимао за грађење лађа, још ће се више уштедити. Лађа ће бар за 20 процената тиме постати лакшом, те по том моћи више носити.“

Сталистика.

Новина има на свету до 30000. У Сев. Америци има 10000, у Јужној Америци 1000, у Немачкој 5000, Аустро-Угарској 2000, у осталим европским државама 2350. У Азији је до 400, Аустралији 100, Африци 50. Најстарије Новине поникоше 1866 у Хини, у Пекишту су се штампале. Најстарије Немачке новине поникле су у Франкфурту на Мајниимн Страсбургу (1605 и 1607. Годишње треба за ове новине, што излазе на 61 језика, 150 милијона килограма хартије. Највеће новине нису „Јитез“, него „Моћ Вишвсћ Адует зет“, најсеверније излазе у Хамерфесту, нпајјужније у Новој Селандији.

| ро у обзир.

Становништво у Русији. Најновија (овогодишња) статистична дата о становништву у Русији врло су занимљива. У Европској Русуји је сад до 56.460.188 становника, у Пољској 7.219077, у Финланду (по попису од 1880) 2.028021, у Кавказу, Сибирији и Средњој Азији 15.186456. Дакле свега има 100.088848 становника. Године 1870 било је у Европ. Русији 65.991910 становника,уПољској 6.078564 Финандији 1.782621, Кавказу, Сибирији и Предњој Азији 11757651, дакле свега 85.510646. За ови дванаест година намножи се број становника за 14.љ милијона а тај сувишак био би доста за државу Европску, па да буде другог реда уз то. Па број становништва и по варошима руским, све је већи и већи. Кад се узме попис од 1860 год. види се, да је у Петрограду са 667000 скочило на 927000 у Варшави од 211000 на 401000 у Одеси од 197000, па 198000, у Кијеву од 52600 на 167000, у Харкову од 65000 на 107000, у Херсону од 46000 на 128000, у Динабургу од 29000 ;на 52000, у Хелсингфору од 28000 на 45000. Краљевина Пољска имала је године 1816. само 2717187 становника, год. 1882 већ 8914665, тридесет година доцније 4972108, а године 1970, 6078564 а сада 17219077. Дакле за 65 година скочио је број становништва за 166", крај свих силних катастрофа у тој земљи.

Мећу стварима, што се извозе из Русије, запета ако не заузимају знатно место, а оно је вредно да се која више прозбори— о пернатој домаћој животињи и јајима. Највише се извезло године 1878 и то, до 1046227 живине (највише гусака, кокошака и патака) у вредности од 81390 рубаља и 141. милијон јаја, у вредности од 1612060 рубаља, дакле укупно се изнело за близу 2'» милијона рубаља. Живину су изнели највише у Немачку, јаја пак у Аустрију и Немачку. Од те године пак нешто опада извоз, ади је и опет за то 7 до 3500000 комада живине и 850 до 90 милпјона јаја. Већ кад погледамо и на тај само извоз, можемо одмах рећи, како се лепо негује перната живина у Русији.

Пародно здравље.

Хигијенсни састанан п збор у Генфу врло се одао на хигијену код војника. Професор је неки тамо констатовао, да војске гину више него што би требало. Занимљиви су резултати статистичних испитивања о узроцима, зашто да толико умиру у војсци. Факт је п то, да међу тим узроцима, у аустријској вој• сци прво место заузима самоубијство. Хроничне и акутне болести туберкулоза, абдоминалтифус и самоубијство, то су први узроци наглом опадању војске аустро-угарске. Ал у немачкој војсци је још и грђе; од самоу“ бијства пропада тамо много више живота. Али и ако је то тако, то се иџак боље и рацијоналније лечи код њих, но код нас, те мање њих умиру иза болести, но код нас, мање умиру у њих војници него и у једној Европској војсци. Осим Аустрије и Немачке, нема више ни једне државе, где би са самоубијства толико живота пропадало, јер се само. убијство у другим државама и не узима скоНего се у војскама највише умире од плућних болести, да ли је то због силних веџбања и терета, што нису за војскуг У Италији, Немачкој, Енглеској и Аустрији је смрт због плућних болести на првом месту, у Француској тек на другом, јер тамо умиру највише њих са абдоминалтифуса, Осим тога у Аустријској војсци многи умиру збор богиња, а то је због тога, што нису добро уређени хигијенски одношаји.

Самоубијства у Фрапцусној. По званичној статистици о самоубицама у Француској, ва» димо ово: од 1880 год. утростручио им се број, 5 самоубијства дешавала се год. 1830 на 100000 људи, 10 у год 1850, а 15 у год 1880. Џоследње године убило се свега 6650, а од њих 79% људи. Све је надмашио Сендепартман, а у Корзици се најмање њих убијају, њих двоје на 100000 људи. Па п деца се сама убијају. Од 1876 до 1880 убило се, 198 дечака и 40 девојака, испод петнаесте године.

Проналасци. Нова машина за писање. У седници „Берлинског медицинског друштва“, казао је за ту машину Глоговски: „Машина за писање,

што је конструисао Американац Ремингтон у Нев-Јорку је то према перадима, што шиваћа машина према иглама. На истим принципијама, на којима је основана пијанино, основана је и ова мала машина. Прво су четир реда са писменима и знацима за интерпункцију. Ако један камен ударимо, одмах се дигне а се њим и оно слово, те падне на хартију. То је тако удешено да је све концентрично у кругу. Кад се год додирне један камен, одмах иде напред. Ако се сврши реч, остане мали простор до друге речи. Да се почне нов ред, треба опет један притисак, пи машина помакне и сама хартију мало у напред. Машина је ова важна још већма у здравственом обзиру: не напрежу се очи, не нагиње се човек првима. Особито је добра машина та за слепце и оне, којима руке здраве нису. У Епглеској и Америци већ увелико употребљују ту машину и са успехом. Немци веле скупа им је. Цена јој 360 марака. Наука о здрављу.

Парисна медецинсна анадемија изјавила, се на питање министарства наставе, да деца, која болују од заражљивих болести, изостану од школе и то: од оспе, богиња, шарлаха и диФтеритиде 40 дана, од козица (УамсеЏеп) 25 дана.

Знатан је за децу извешшај др-а Тарнијера у Џаризу на истој академији. У болници Че Ја Мафегише, којој је он престојник, употребљује се за децу млеко од магарице од 98. Априла 1881. па се умирање деце врло умалило, много је ређе, него док се ранила козјим и крављим млеком. Новорођенчад је после осам недеља у стању да поднесе и густо кравље млеко. Тарније препоручује, да се деци даје млеко кашикама из чаше, јер је њих најлакше чисте држати. Шест недеља, треба деди давати чиста млека од магарице, за тим за шест месеци може се у њ мећати помало пиринџа, теста или тако што, после моту деца да сваре и чисто кравље млеко.

Пољопривреда.

(Жетва у години 7882. Питање о хлебу једно је од најважнијих питања за све слојеве људског друштва, па како га условљава поглавито исход жетве, износимо ево пред нашу пошт. публику преглед |овогодишње жетве:

У Немачкој се свугде надало берићетној жетви, али седмодневна киша, одмах после коспдбе, јако оштети сву рану у кретинама: многа зрна прорастише, а квалитет веома спаде. Ретко је где било добра квалитета. Квантитативно пак жетва је добро пспала. Па и планински предели горње Аустрије, доње провинције руске на источном мору и пољека не прођоше боље. Још је већма киша нахудила жетви у Француској, Швајцарској и Британским острвима, те ће ове земље морати увести велику количину ране.

Неке су опет земље оштећене сушом, тако Шпанија, Португалска п јужна Италија, те ће све три такође морати увести из иноземства. Житница Русије, јужне гуверније због суше, неће моћи толико извести, као до сад.

У обзир се још морају узети и туче, провале облака и поплаве, које су знатне штете починиле по Аустрији и Немачкој.

На срећу су остале земље обичан плод

донеле, наиме Румунија, Бугарска, Угарска,

јужна Аустрија, северна Америка п Аустралија. Особито јужна Аустро-угарека и мађарски алфелд показаше квалитет и квантитет као ретко кад. Сама северна Америка има за извоз до 500 милијона бушела жита и 1660 милијона кукуруза, јер су онде биле много веће просторије, него до сад, тим плодовима засејане. Тако ће се моћи задовољити потребе оних земаља, које су имале слабу жетву.

Према томе неће скочити цене рани. Кромпир је многи потруно због силне влаге, те ће цена хлебу и ражи прилична бити.

Продукти, из којих се прави зејтин, прилично су понели. Шећер ће скочити, јер шећер репе неће бити много због влаге и хладноће. Џена и детелине било је доста. Сламе има у изобиљу, ал јој је квалитет слаб. И месо ће поскупити, ако кромпир за цело омане.

Воће, на посе јабуке слабо су понеле, о-