Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
"урне
802
ОРПОКЕ ИЈУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
ЕЈ | мо и ли = 74 А ДЕТ во
Број 31
собито у јужним пределима. Биће дакле скупе. Вина има доста, ал му је каквоћа слаба.
Ако је ратару ил слаба година ил мала цена, није допро ни занатлији ни трговцу. Ни сувише високе цене, ни ниске, него средње најбоље су за опште добро.
та
ТНИЧИ_н0в
Јо
| ЈЕ
Изложба женских рукотворина у П. Саду.
Задруга новосадсних Српниња, управила је ово дана позив на све српске женске задруге у Аустро-Угарској, којим их иози-
ва, да се изјасне да ли су вољне, да суделу- |
ју у приређењу изложбе српских женских рукотворина у Н. Саду год. 1888 Позив тај гласи дословно:
Драге сестре!
„Потписаној задрузи цел је међу осталим да по одељку 1. тачци [0-ој својих правила, „приређујејавне изложбе ручнограда' женског и производа раденица Српкињапаоценоми наградама да подетиче такма. чењепл усавршавање у том“ — те тако да потпомаже и унапређује међу Орпкињама радиност.
Како стоји данас та радиност у нас, које би јој гране ваљало потпомагати и развијати, то би се дало најбоље сазнати и оценити, када би се што скорије приредила: И зложбасвегаонога што израђ у“ јеунасженскарука— штојеиз радилау прошлостиништоизраЂуједанаске. Изложба та, имала би да изнесе на видик све творевине женске руке, што се израђују у српеким кућама усрпекимнижимивишимшколама. Г
Мо облику тих женских рукотворина имало би се на такој изложби прибрати све оно, што израђује женска рука по нашим ратареким кућама као народну рукотворину,а прибрати и оно што из-
- рађује женска рука по кући и школи умет-
ничкимрадо м, било зарад забавен уреса свога, било пак ради заслуге и зараде. Изложби тој била би дакле двојака дели то прво:коликаје, какваје, ишта вреди у нас та народнануметничка женска радиност; друго: коју би грану те радиности ваља-
ло у народу нашем подстицати и потпомага“ |
ти, да би отуд Српкиње имале отуда што већу и што бољу зараду и корист
Према овој цели имала би така изложба служити не само за поукуно уједно битинитрг за продају изложе нихрукотворина.
Да данас и странци јако цене српске народне женске рукотворине, то су сјајно посведочиле изложбе, што су приређене пре две године у Пешти и у Загребу, ма да на обим тим изложбама нису српеке женске рукотворине биле онако богато заступљене, као што су то могле бити. —
Потписана задруга била би вољна, да приреди таку изложбу, прву изложбу наших женских рукотворина, овде у Новом Саду године 15988 од 15Јуладо 20 Августа у згодним просторијама местне српске народне школе ако је у томе послу ревносно потпомогну, не само Српске женске задруге но и родољубиве Српкињеизместау којимајош немасрпскихженскихзадруга,
Потпођа та имала би се састојати у 0воме :
1. Да се прибере што више лосадањих женских рукотворина и да се изради и новлх за ту изложбу.
2. Да се скупи онолико новаца, колико је нужно да се покрију трошкови те изложбе: за приређивање, награде, чуварину, шиљање и враћање изложених предмета,
Рукотворине за изложбу могу се прибрати најлакше, ако се одреде нарочити местниодбори који ће их прикупљати по свима местима где год има Орба.
Новац штоје нуждан за трошкове, могао би се прибрати из ова три извора: а) из свота што у то име одреде поједине женске задруге пз својих новаца 0). од прихода јавних забава, што би се приредиле у корист поменуте изложбе, и в). од добровољних прилога од појединих лица даровани у цели да се приреди та изложба,
Према овоме молимо Вас поштоване Сестре да се изволите у року од 14 дана шисмено изјаснити:
1), Јесте ли вољне припомоћи да год. 1883 приредимо изложбу српских женских рукотворина у Н. Џаду — а из свију крајева у којима има Срба у Аустро-Угарској монархијиг 2. Јесте ли вољне да онако, као што смо изложили порадите, да се скупи трошак који је нуждан за приређивање те изложбег
У прилог овоме нашем подузећу ишло би и то, што ће до Јуна 1888 већ увелико радити жељезница која ће спајати Нови Сад са горњим местима, те знатно олакшати и посету изложбе и продају изложени ствари.“ —
Са искреним сестринским родољубивим поздравом у Н. Саљу.
Толико позив.
Усрдном радошћу поздрављамо задругу Новосадских Орпкиња на овоме кораку њезинога вреднога рада. Нема сумње, да ће овај позив радосно одјекнути не само по местима где су Српкиње образовале задруге но и по свима местима где год има српеких женских руку којима је рад дика и понос.
За нашу радиност било би од неоцењене добити, кад бшии Женско друштвоу Београду приредило у исто доба илима и позније у Београду таку изложбу женских 0с0бато народних рукотворина из Орбије.
Сликарство.
Фресно-слина у Помпејима. У Помпејима нађоше врло знатну слику, и метуше је у Напуљу међ помпејанске Фреске. На слици је насликан „суд Соломонов,“ по томе је то прва слика из Помпејанских развалина, прва слика што представља предмет из јудејске ил хришћанске историје. Олика је дуга пет стопа и шест палаца, деветнаест је палаца висока, а
око ње је црна линија, од прилике један па-
лац дебела. Догађај се збива на месту, што је скоро сав обрастао у трави и корову. На престолу, под небом, седи краљ и држиуру“ ци скиптар, а сав је у белом оделу. На свакој страни је по јодан од саветника; иза њега шест војника под оружјем бојним. Краљ се нагиње жени некој, што је у зеленом руву, а коса јој расплетена, руке подигла, као да моли. Мало подаље је сто на три ноге, баш као столац у рибара; на њему лежи дете и бацака се, ал га држи жена под турбаном. Војник под шлемом и перјаницом хвата дете, у намери, да га преполови мачем. На елици је вазда гледалаца, свега њих деветнаест. Боје су на слици врло живе и светле и добро одржане. Пуна је жара и ватре, слободно сликана. Тела људи и жена су врло малена, а главе им превелике.
Последња кућа, што је у Помпејима откопаше, та је на јужном крају. Начин зида-
| ња је врло необичан, јер нема атријума. Чим
се уђе, на десно је одмах пећ, на лево је пак кухиња с одајом за робље. На десно је читав низ стубова, тако да чине четворокут, у средини је триклинијум, са постељом ш сто, као цилиндар, а на њим је мрамор-плоча, врло геометријски намештена. На зидовима су опет слике и то: медузине главе, хипогрифи и птице Фантазијске. До кухиње на лево је екседра са зидовима, украшеним белим и жутим квадратима, украсима, а све а! езео. Чим се уђе, одмах двоје упада ту човеку у очи: како се дете чуди, где види грдна пацова, што
| долази из неке руше, а на десно исто дете, | како се мучи пацова да ухвати. На зиду је
п медаљон неки, два Купида и два генија што лете. Један од њих носи у левици пастирску палицу, а у десници голуба. Онај други носи корпу. Други зид у тој соби није се одржао, једва се познаје, да и ту медаљон беше. Та соба као и кухиња беху покривене, а надруги спрат су водили степени. У тој се кући нашло вазда стара посуђа, бронзе, златна претења с камењем, амфора и шест скелета, На левом зиду екседре су зазидана врата;
види се дакле, да су те одаје с другом кућом и другим собама у свези биле.
Поклон Јана Матејна сликара. Пољски сликар Сјемирадски поклонио је слику своју: „живе буктиње Неронове“, да се њоме украси стари пољски краљевзкл град Вавел у Кракави. На њега се по том угледаше и остали пољски сликари. И дични сликар, прослављени Матејко поклони сада своју слику: „Херцег Албрехт Пруски, постаје вазалом“ — поклони је, да се њоме украси дворана краљевекота града у Кракави; у Галицијском сабору, рекао је то земаљски маршал Зибликијевић. Вест ту примила је комора дуготрајним и бурним усклицима.
На предлог грофа Грохолског буде речено маршалу, да јавно благодари сликару у име коморе.
Цена слинама у 17. и 18. вену. Из Холандије јављају о врло знаменитом проналаску. Нашли_ су два рукописа о продаји слика. Једно је каталог државне лутрије, од 1649 у Хагу; друго је списак слика, што је непознати купац купио. При лутрији год. 1649, продат је Тенијеров „алхимист“ за 25 Фор. група сељака од истог сликара опет за 25 Фор. „Велика битка“ за 52 Фор. то је Кујипова слика, пет других његових слика за 45 52 Фор. У половини 18 века овако се плаћало: уап де Уед. даде слику једну за 40 Фор. „Битка“ од Вувермана за 44 Фор. „Мома пред огледалом“ од Гаврила Мецу за 105 Ф. „група сељака“ од Адр. уап Озфаде 70 Ф. „Сељаци у кући“ од Тенијера за 70 Фор.
КИЕЗ ЕДО ПУДИЋ.
На кршној обали класичкога Дубровника, славнога трговачким умљем, славнијега жарким слободоумљем а најславнијег лучом просвете, бијаше се пре скоро по столећа узвила поносита „пома“ једна. Виђаше се то дрво надалеко, гране своје ширило је поносито, а кусним плодом евојим залагаше два колена рода свога широм белога света. Но дуну вихар и обори једним махом виту пому — и над гробом њезиним заплака и старо и младо, про цвили цео народ.
То не била вита „пома“ — тоје била челенка Дубровника — кнез Медо Пуцић, песник и књижевник српеки.
Медо Пуцић, властелин дубровачки, кнез од Загорја, родио се 11. марта 1821 у Дубровнику, као други син Марку кнезу Пуцићу и Манди Бундићевој, у кући на гласу не само старином но и врлином. Прве науке поцрпео је Медо на дому родитељском, а класичке науке изучио је у семеништу млетачком. Пређе за тим на свеучилиште у Џадову, да учи законе. Још пре свога поласка у Падову, огледао је Медо Џуцић свој песнички дар, да му од год. 1840. па пуних четрдесет година измамп најмирисније цвеће у нашој новијој књижевности, а у Падови почео се бавити озбиљним
| књижевним пословима потшући М/ тршћанском
листу „Ја ЕауШа“ озбиљне студије о Словенима. У тим расправама бавио се он повешћу, етнографијом и статистиком Словена, народним песмама, пословицама и обичајима.
Медо Пуцић је први обратио Талијанцима пажњу на лепоте чешке песме из „краљодворског рукописа“: превео је на талијански уломак из песме Мицкијевића „Раду“ и поједине епизоде из Гундулићевога „Османа ~
Уз ове своје радове, другујући са талијанским песницима, није Медо пуштао својих сршеких гусала из руку: С њихових струна осипали су се родољубиви звуци. Тим звуцима не само да је он крепио своје срце у туђини, но су те његове песме бацале у оно доба искру евеети о ерпеској народности, 0 словенској. узајамности у срца младежи далматинске. Те искре разгореле су се жаром, којим и данас дивно пламти у свима грудима српеких синова дуж јадранскога мора.
Пошто је Медо провео у Падови две го-