Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ,

ЦЕНИ

3 316

У води је несита аждаха Што прождире коње ијунаке

И код ње су два љута арслана (лава) | Што изију живога јунака.

ПШослушни Јован учини, као што му је мајка казала, узјаши тојена лабуда, па „ноћи без мјесеца“ дође на воду,

И у воду угони Лабуда,

Те длфати са букве јабуку

А кад био украј воде хладне

Опази га несита аждаха

На Јована јуриш учинила

На сабљу је Јован дочекује

И аждаји главу окинуо.

Аждаха, дакле живи у великој, хладној води, чува на букви јабуку несита је прождире коње и јунаке, има асистенцију од два арслана, јуриша и тине од сабље.

главу у језеро. А „свет божји“ што су га ове друге затомиле, био је затворен у једном подрум у са гвоздени врати на дну оне рекавице.

У приповетци „Баш-Челик“ спомињу се три аждахе, једна са једном, друга са две, трећа са три главе и са необично великим ушима. Све три живиле су такођер у језеру, које се љуљалои запљускивало, кад су из њега излазиле. Погипуле су од ножа.

На алу наилазимо у приповетци „Како су радиле, онако су и прошле,“ које се о њој каже, како је живила у некој шуми у колеби, како ветрина дува, да се све дрва крше, кад она иде, како је намирисала, да има „рајска душа“ т. ј. девојка у близини и како јету девојку зато, што је ватру

ца, о ком се у песми „Царица Милица њ змај од Јастрепца“ говори. Тај змај, од. чијег се лета засијава Јастребац планина, када се креће са Змајевца са воде студене, који је имао рухо огњевито, хтео је, да се царици Милици за „драгана“. наметне. То није могла трпити Милица, а није могао трпити ни Лазар, па кад је змају једном слабом моменту исповедио, да с небоји никога до бога, осим једног Змаја дес- = пота Вука, који га је још онда, кад су били „ђеца у лудости“ увек надиграо, отправи Лазар Вуку ситну књигу, који је прочита и разуме шта му књига каже.

Но му жао змаја погубити,

Пак се Вуче врло замислио

Ал' ће ићи, али ићи неће.

Напокон се ипак одлучи, за то уседне вранца виловита, дојезди још оне ноћи у

ПАЛНно |

ИЦ

|ЦЦНАПНАНАИЊН

— И ДИ ИЛИТ НКЕ 5 =

== 2 ТИ 24

== ти |

Даље наилизимо на аждаху у приповетци аждаха и царев син“ која у облику зеца заварава људе, те чим дође у своју рекавицу (поточару), она се цретвори у аждаху ипрождере их. О тој се аждахи каже, да је силан свет поморила и затомила, а за снагу њену, с којом ћемо се још више пута срести, вели се, да нележи у њој, него да има у другом царству језеро, у њему аждаха, у њој вепар, у њему зец, у зецу голуб, уголубу врабаца у врапцу снага. Та друга аждаха се овако описује: Велика је, страшна је, гадна је, а каже се још о њој, да јој је сунчана припека шкодила и да је у борби са царским сином, који ју је бацио у небеске висине, а она пала па се разбила, подлегла, шта, није имала маха. да замочи своју пусту

Ору >> у

а =

6 за веа ћ

У ЗА Мет р

72:

=> 7 = М ИЦ КА.

Слике из приморја: Град Река — Фијумера.

ложила, колебу мела и „поискала“ је, обдари“ ла са сандуком злата.

Комплимент „рајска душа“ показује Фине манире, а поклон, да ала зна бити благодарна. Међутим, као што нису сви људи једнаки, тако нису ни све але учтиве и благодарне. Тако у приповетци „Бибеђр че“ наилазимо одмах иа једну деветоглаву алу, која живи у својој кући под језером, седи код казана и нешто вађри. Ваљда је кувала вечеру или правила програм за сутрашњи дневни ред... та ала дакле прождирала је сваки дан по једну девојку зато, што јој је делија Биберче украо три златне јабуке, које је она такођер од другог украла.

Оволико нека буде доста о алама и аждајама, а сад да пређемо на наше змајеве. Прво ћемо се задржати код змаја од Јастреп.

ЕЈ пет 200. – АИ

Крушевац, ал нехтеде отићи Лазару, него разапе шатор у пољу, а вранца пусти у пшеиицу, па пије рујно вино. Из тога се види, да су Срби већ за змај-Вукова доба навадно коње у штету терали. Сутра Вук даде Милици потребите инФормације, па кад се ноћ ухвати и змај долети на белу кулу, а Вук му громким гласом нешто довикне, на што се змај јаду досети, па почне бегати.

Ал небежи Јастрепцу планини

Већ побјеже небу под облаке,

А ћера га Змај-деспоте Вуче,

На високо њега сустигао

Удари га тешком топузином,

Те му преби у рамену крила.

Змаје паде у зелену траву

А дољеће Змај-деспоте Вуче

Те он змају одсијече главу,