Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

50

Докле триста косилаца нађе, “ Колико је воран и бијесан! 150 Не хоће им Божју помоћ звати, Него Србе гледа попријеко, Па извади плетену канџију, А на њих је-ата наћерао, Па их туче плетеном канџијом, 155 Ућерива у кошуљу месо; Пиште јадни Срби сиромаси, Бога моле, бега проклињаху : „Хајде тамо, Ченгијћ-Алај-бего ! »да би Бог да' и Богородица, 160 „Заклала те пушка Црногорска ! „Твоју русу однијели главу !< Бога моле, и умолиће га. Све то гледа Петар Пустахија, Пак он сиђе низ јелове гране, 165 Па у руке лати џевердара, А покличе оба побратима, И покличе петнаест хајдуках: » А на ноге, браћо Црногорци ! „во бега а ево мегдана.“ 170 Па шарене пушке доватише, Полећеше крајем поља равна, И на друму бегу западоше, Кад се врати на своје дворове. Дивно Џетар уреди дружину, 1 Да запану око друма пута: Пустахија насред друма пута, Од горе је грану откинуо, Па је попе насред друма, пута, |__А за граном Петар запануо, 1

сл со [еј