Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

49

Ту је трудна чета починула, Починула три бијела дана, Четврти се данак подигнула, Чета пође низ Корита жупна, Чета сиђе пољу Гатачкоме,

На крај равна поља починуше, На крај поља у гору зелену. Но да видиш Петра Пустахију ! Он дофати танкога дурбина, Пак се пење јели у врхове, Да он гледа на четири стране, Да га Турска не опази стража, А кад јели у врхове дође, Обратио танкога дурбина, Натури га пољу Гатачкоме,

На дурбин је поље прегледао, И угледа триста косилаца,

На ливаду Ченгијћ-Алај-бега, Све то бјеше Српска сиротиња, Косе бегу зелену ливаду

На срамоту, а не с добре воље.

Па да видиш Петар-Пустахију ! На страну је дурбин окренуо, На дворове Ченгијћ-Алај-бега, Даде му се нешто погледати Ниже двора зеленој ливади, Ливаду је магла притиснула, Из магле се јунак намолио На његова голема лабуда,

По имену Алај-бег-Ченгијћу, Зорна коња а зорна јунака! Наћера га на поље широко,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, ТУ.

120

125

130

135