Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

53

59

„Изиђи ми на мегдан јуначки,

„Причекај ме насред друма пута,

„Да те видим мојијем очима, „Да обрнем на те џевердана.“ Све то Петар и слуша и гледа, Ал се љута гуја не чујаше, Укрива се за јеловом граном, Бога моли, пушку потпрашује, Док на њега лабуд нагазио, Сину Петар као сива муња,

За Фузду му коња уграбио,

Ма ни беже не стоји залуду, Но уграби сјајна џевердара, На Петра га бјеше приправио, А повикну грлом бијелијем: „А ту ли си, Петре Пустахија .“ Доиста га убити хоћаше,

Него Петру срећа прискочила, Е Певрица не да Кустодија,

Од образа пали џевердара,

На зло му се мјесто којасило, Дернуше га двије синџирлије, На прси му токе преломише, А на плећи прозор отворише; Паде Турчин у траву на главу, А припаде Лазар Кустодија, Алај-бегу одасјече главу, Лабуда му држи Пустахија, Прискочише петнаест хајдуках, Па с Турчина скидоше оружје И ођело што је на јунака.

А да видиш Петра Пустахију!

945

250

255

260

265

270

275