Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

61

Пн БЕН Па обадва пењу на лабуда, А води га Петар Пустахија, А остали Турке причекаше, Ту се смјеста заметнула кавга, Хајдуцима Бог п срећа дала, Те четири убише Турчина, А седмину раном обранили, Око њих се Турци забавише, Па их више Турци не ћераше, Но на томе боја раздвојише, Ево чета низ Рудине пође, И ћерају два рањена друга, Оде чета ноћно без мјесеца, Суминуше Турске пандурице, Срећа бјеше, Турци не знадоше, А ни један утећи не ћаше, Да их Турске страже опазише. Здраво доше на Кчево крваво, М бегову донесоше главу, Па хајдуци шићар дијељаху: Рањеници пушке позлаћене, Неко капу, а неко доламу, Неки носи токе позлаћене, Неки носи бегове јечерме, Неки носи ћурке и сарука, Неки носи златне перјанице, Арамбашам' дају старјешинство: Пустахији дебела, лабуда, А Лазару сабљу оковану, А Перици бистра џевердана; На томе се чета раздвојила.

310

515

920)

925

330