Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

64

58

пе

А кад зачу Гришац Осман-ага, То Турчину жао на св'јет било, Па изваде обје пушке мале, Једанак им ватру наложио

У прсима Поповићу Драшку, А кад виђе Драшко Поповићу, Виђе јунак, да је погинуо, Засука се на обије стране,

Ма је једна Драшка погодила, Сломи десну по рамену руку. А кад виђе Гришац Осман-ага, Е остаде Драшко Поповићу, Плећи даде а бјежати стаде Проз бијелу кулу Радовића,

А не да му Драшко Поповићу, Но лијевом пали пушку малу, Те Турчина добро погодио Посред паса, не даде му гласа, Ни жива га земља не шчекала, А припаде, пос'јече му главу, И узе му обје пушке мале,

Па побјеже проз Бјелопавлиће, За њим јадна пристаје ђевојка, А Драшку је ријеч бесједила:

„ А да, Драшко, јадан брате драги! у Што ће саде ова сестра грдна,

„Што изгуби брата оваквога %

„Сад ће Спушки Турци устанути,

» И мене ће живу уватити

>» И на живе муке ударити,

» А тебе ће главу изгубити: „ја не жалим моје муке живе,

60

то

80

[00] сл