Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

65

59 „Него, брате, твоју добру главу, 90 „Што си с мене данас изгубио.“ А Драшко јој ријеч говораше: „Бјежи к мене, јадовна ђевојко ! „Па м' одпаши паса свиленога, „Те увежи моје ране љуте, 95 „Па бјеж' са мном проз Бјелопавлиће.“ А кад зачу лијепа ђевојка, Па допаде својему рођаку, А узима мараме од свиле, Па увеза Драшку ране љуте, 100 А узе му од Турчина главу, И узе му обје пушке мале, Побјегоше пров Бјелопавлиће, Док дођоше Зети води ладној, Ал' је пуста Зета устанула, 105 Е је не би орав прелетио, А не рањен Драшко прегазио, Па се мучи око воде ладне, Докле страга завика ђевојка: „Аох Драшко! ево погибосмо, 110 „СОпушки су не Турци пристигнули, у „Ево иду два Мећикућића, » Осман-ага и Усеин-ага, „На два коња ка на горске виле.“ А кад виђе Драшко Поповићу, 115 Он отиде крајем воде ладне,

· Доклен нађе једнога овчара

Крајем Зете воде валовите,

Па му Драшко ријеч бесјеђаше:

» О за Бога, ко еп код оваца, а 12) „Узимам те Богом побратима,