Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

67

61

Посред паса, не даде му гласа, Паде Туре у воду студену,

Те га вода Зета унијела;

А кад виђе Поповићу Драшко, Па лијевом пали џевердана, Усеина добро погодио

У врх главе међу очи црне, Ни жива га земља не шчекала, Паде Турчин у воду студену, И њега је вода понијела,

А у воду запловио Саво,

Оба Турска коња уватио,

· На једнога Драшко узјахао,

На другога Саво и ђевојка, Побјегоше проз Бјелопавлићо, Док дођоше селу Загарачу, Ту је Драшко трудан починуо, Па ђевојци пратиоце дао,

Па је посла у Пипере равне На дворове попа Пилетића. Отолен се Драшко подигао, И поведе Сава побратима, Кад дођоше Кчеву каменоме, Држа Сава како своју главу. И то било, ка' се је чинило, Ова пјесма свијема Србима,

Од мен' пјесма, а од Бога здравље.

135

160

165

179

175