Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

66

60

ми

„Пренеси ме преко воде ладне

» А ево ти пушке двије мале

„Са Турчина Гришац-Осман-аге, »И мене се кажи по имену.“

А овчар му ријеч говораше:

„ја сам Саво Неваљаловићу,

„А редом сам из Жупе Никшићке, „Чувам 6'јеле овце Бошковићу, „Не смијем те пренијети, Драшко, „Сад ће мене Турци изгубити.“

А вели му Драшко Поповићу: „Богом брате, пренеси ме, Саво, „Па бјеж' са мном Кчеву каменоме, » Од Бога ти Божју вјеру дајем, „Држаћу те како своју главу, »Дати дио како брату своме.“

А кад Саво ријеч разумио,

Па на плећи Драшка доватио, Пренесе га преко воде ладне,

И пренесе Брђанку ђевојку,

Тек изиде води на брежину,

А на воду долећеше Турци, Осман-ага пи Усеин-ага,

Па у воду коње ућераше,

Али тако Осман-ага виче:

„ Отани, Саво Неваљаловићу, „Тако ли се носе Турске главе: „Сад ћеш мене платит' свеколико.“ А кад Саво ријеч разумио,

Од образа танку брешку пали, Осман-агу добро погодио

Насред воде на коња дората

125

130

[45

150