Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

„И на мору коња напојимо, „Док дођемо до Котора града. „Кад дођемо до Котора града, „Ту хоћемо, браћо, запашити „Баш Мехмеда мојега синовца, „Нек пашује и нек господује, „Нека за то и Латини знаду: „То је моја жеља превелика.“ Тако вели Махмуте везире,

Па он скочи на ноге лагане, Те довати дивит и хартију, Брже пише једну ситну књигу, Те је шаље ломној гори Црној,

На Цетиње до Петра владике:

»О владико, Црногорски краљу! „ји ак' хоћеш, да смо пријатељи, „Немој давал' помоћ Брђанима, „Нити примај робља од Брђана, „Не примај га малој гори Црној; Хоћу пуштит огњене вјетрове »На Пипере и Бјелопавлиће, „Поробити мало и велико, уИзгорјети огњем свеколико; ујал" ћу своју изгубити главу, јал Брђане истражити листом „До Острога високе планине.

„Још чујеш ме, Црногорски краљу!

„АК' увдајеш помоћ Брђанима, „Ил' успримаш робље од Брђана, „ја с' у моју уздам арбанију, „Да Брђаншма ни помоћи не ћеш.“ Ал не вели Турчин: ако Бог да!