Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
72
Већ се Турчин у силу уздаше, А сила је у Бога вишњега, Који Турком ни помоћи не ће. Кад владику књига допанула, Књигу гледа Цетински владика, А кад виђе, што му књига пише, Проли сузе низ бијело лице. Код њега се бјеху намјерили Црногорски избрани главари, Цетињани и други јунаци,
Још овако бесједи владика: „Црногорци, моја браћо драга! „Ево нас је књига допанула
» Од силнога Махмута везира, „Јест се везир, браћо, зафалио, »да ће Брда истражити листом » До Острога високе планине; „И то збори Махмуте везире, уда ће дати мита неколико, |„Узеће га млади Црногорци, „Продаће му ломну гору Црну, „Гору Црну и приморје равно »уј0 бијела града Дубровника; „ Учиниће, што је њему драго, „А знате ли, моја браћо драга! „Како клети коре Србе Турци » Од жалосна боја Косовскога, » Од издаје Бранковића Вука, „Нек му буде вазда вјечна мука! „Могу л бити ране жесточије, „Но кад удри небеска стријела, „Те устр'јели. голема јунака #
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ,
ту.
65
90
95
100
105
110
115