Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

72

Већ се Турчин у силу уздаше, А сила је у Бога вишњега, Који Турком ни помоћи не ће. Кад владику књига допанула, Књигу гледа Цетински владика, А кад виђе, што му књига пише, Проли сузе низ бијело лице. Код њега се бјеху намјерили Црногорски избрани главари, Цетињани и други јунаци,

Још овако бесједи владика: „Црногорци, моја браћо драга! „Ево нас је књига допанула

» Од силнога Махмута везира, „Јест се везир, браћо, зафалио, »да ће Брда истражити листом » До Острога високе планине; „И то збори Махмуте везире, уда ће дати мита неколико, |„Узеће га млади Црногорци, „Продаће му ломну гору Црну, „Гору Црну и приморје равно »уј0 бијела града Дубровника; „ Учиниће, што је њему драго, „А знате ли, моја браћо драга! „Како клети коре Србе Турци » Од жалосна боја Косовскога, » Од издаје Бранковића Вука, „Нек му буде вазда вјечна мука! „Могу л бити ране жесточије, „Но кад удри небеска стријела, „Те устр'јели. голема јунака #

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ,

ту.

65

90

95

100

105

110

115