Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

„Које си им, пашо, задавао: „Бог ће дати да их скор освете. „Ако си се, пашо, посилио, „Што си пређе кроз нас проходио „А без ране и без мртве главе „На Цетињи развалио цркву, „Опалио б'јела манастира:

„Што си б'јелу развалио цреву, „То си сваког млада Црногорца, „Свакога си у срце удрио; „Што ла опали б'јела манастира, „То си, пашо, свима ране зад' о; „Што ли знадеш наше Кошћелице, „Јо нам трзаш саде утробице.“ Кад везира књига допанула,

И он виђе, што му књига пише, За то везир ни хабера нема,

Већ он диже земљу Арбанију, Шњоме дође на Дољане равне Крај Златице више Подгорице, Ту је везир табор учинио

А распео бијело шаторје.

Но владику гласи допадоше,

Кад владика гласе разумио, Владика ми бјеше излазио

На зелену гору Вртијељку,

Па опали топа убојнога, Неколико војске сакупио, Цетињане и друге јунаке, Шњима оде преко горе Црне,

/ Докле дође у Бјелопавлиће

Под бијелу кулу Бошковића,

150

155

160

165

170

175

18Ф