Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

66

ма

„Није тако јака ни стријела, „Да рашчупа срце у јунака, „Као таки укор и срамота. „Ваши стари (вели) војеваше, „Војеваше, а и боја бише „Ради вјере и слободе драге,

у»Да у турско ропство не падају.

»Од Бога је велика гријота, » А од људи укор и срамота у И здавати Брђане јунаке,

Брђани су наша браћа мила.

„Него, браћо, ако Бога знале ! „Да идемо у Бјелопавлиће, „Да бранимо Брђане јунаке. »Да с' нијесу Турци посилили,

„Пад су пређе кроз нас проходили

„ А без ране п без мртве главе, „Па Цетињи развалили цркву, „Опалили б'јела манастира,

„Не би знали наше Кошћелице, „Сад трвали нама утробице.“ Кад то чуше млади Црногорци, Сви владици клетав учинише, Да Брђане издавати не ће, Него скупа шњима изгинути. Каде виђе Цетински владика, Каде виђе слогу и слободу,

Он ми пише једну ситну књигу, Те је шаље Махмуту везиру:

» 0] Турчине, Махмуте везире: „Ти се прођи Брдске спротиње, „Немој њима вријеђати рана,

120

125

130

135