Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

82

14.

Па

Соколове младе Црногорце, Како чине иску и весеље, Међу собом зборе и говоре: „Како ћемо паши ударити,

„У дарити паши наоколо %“ Оно мало доба постајало, Дође петак Турски светац дође, Кад Турчину погибао дође, Но је Махмут силу подигао,

И отиде преко Ћемовскога

На село је Крусе ударио Пређе но је огријало сунце, Богме Крусе село опалио. Кад владика гласе разумио,

Е се везир с војском подигао. Владика ми разређује војску, Меће редом племе до племена, Међу њима меће человође, Који су ми учни боја бити, Учни боја, желе војевати; Међу њима стануо владика, Па им био тако говорио: „Црногорци, моја браћо драга! „Знате, како Србе коре Турци » Од жалосна поља Косовога, » Од издаје Бранковића Вука, у Да би" њему била вјечна мука! ује ли кака рана жесточија, „Но стријела кад удри у срцег „~ ни она није тако јака, »Ни никаква остала работа, „Као такви укор и срамота.

75

80

90

100